Министарство просвете, Министарство здравља, Одсек за психологију Филозофског факултета у Београду и УНИЦЕФ организују вебинаре за запослене у образовању на тему „Одговор на кризне ситуације и трауматичне догађаје”. До сада вебинари су организовани за 220 просветних саветника, просветних инспектора и саветника-спољних сарадника као и за преко 1,700 представника-ца стручних служби из свих школских управа. У наредном периоду биће организовани и вебинари за директоре свих основних и средњих школа у Србији. Делимо снимак једног од вебинара, презентацију и релевантне лифлете који вам могу користити.
СНИМАК ВЕБИНАРА: https://youtu.be/alCRlIr7W2M
ПРЕУЗМИТЕ:
- ПРЕЗЕНТАЦИЈА: Одговор на кризне ситуације
- 1. Уобичајени знакови психосоцијалног дистреса деце
- 2. Делотворна комуникација са децом у кризној ситуацији
- 3. Смернице за реаговање у случају смрти ученика или наставног и техничког особља
- 4. Разговор са децом о терористичким нападима и пуцњави у школама и заједници о којима се извештава у вестима
- 5. За младе – Како се суочити са трагичним догађајем у којем је више особа убијено или повређено
- 6. За наставнике – Како бринути о себи током кризних ситуација
- 7. За родитеље – Како помоћи деци да се врате у школу након трагичног догађаја у којем је висе особа убијено и повређено
У оквиру вебинара/састанка биће обрађене теме (навођење целина) Законска регулатива,
Функција и задаци тимова у новим-измењеним условима, Улога стручних сарадника у раду појединих тимова ,Рад по групама тешкоће, проблеми, позитивна искуства, изазови са којима смо се сусретали у раду Тимова,
Сценарио вебинара/састанка :Вебинар ће се састојати из три дела. Први део вебинара укључује, путем ППТ, подсећање на Законски оквир: обавезни тимови, ко их именује, састав тимов, функција, надлежности……Кроз индивидуални рад сагледати у које и у колико тимова су стручни сарадници у току прошле године били укључени . Путем рада у групама, извештавање и разговор са учесницима доћи до размене искуства, знања и нових идеја за функционисање, садржај рада и активности стручних сарадника у оквиру одређених тимова
Први део вебинара је предвиђено да траје оквирно 10 минута. Други део вебинара је предвиђен за рад по групама 10 минута и трећи за дискусију, у оквиру које ће учесници моћи да понуде своје коментаре и поставе питања. Трећи део вебинара је предвиђено да траје оквирно 20 минута.
Састанак је реализован у два дела. У уводном делу састанка који је трајао 20 минута обрађене су теме здравља и менталног здраља, као и модел здравственог васпитања кроз развијање животних вештина. У уводном делу излагања било је речи и о томе како се све у школама остварује подршка развоју здравих стилова живота код ученика, које су теме којима се школе најчешће баве из области здравља и које су методе и технике најефикасније за обраду ових тема. Посебан акценат стављен је на тему менталног здравља, и у складу са тим указано на значај бављења овом темом и могућностима за обраду ове теме са ученицима. На крају уводног дела, презентован је један од могућих сценарија радионица на тему „вршњачког притиска“. У другом делу састанка учесници су подељени у групе. По две групе имале су исти задатак јер је циљ био пронаћи што више разноврсних примера – да наведу конкретне примере активности у циљу подршке развоју здравих стилова живота, и то: у оквиру редовне и изборне наставе и ЧОС-а, у оквиру пројектне наставе, ваннаставних активности и тематског планирања. Групе су за рад имале 20 минута након чега је следила размена у великој групи. Учесници су излистили велики број конкретних активности и примера и размена је била веома конструктивна. Састанак је трајао 90 минута.
У оквиру вебинара/састанка биће обрађене следеће теме: школске и ваншколске прилике које развој социо-емоционалних компетенција стављају у центар образовања; домен социо-емоционалних компетенција; значај социо-емоционалних компетенција за школу и живот; програми социо-емоционалног учења у школи и оцена њихове ефикасности; поуке и смернице за развој социо-емоционалних компетенција у школи.
Вебинар ће бити реализован из два дела. У првом делу учесници ће се кроз презентацију упознати са планираним темама, како би се детаљније информисали о томе шта су социо-емоционалне компетенције, емпиријским налазима који потврђују њихов значај за прилагођавање и успех ученика у школи, али о ван ње, те карактеристикама успешних програма развоја социо-емоционалних компетенција у школи. Предвиђено је да овај део вебинара траје око 60 минута. Други део вебинара предвиђен је за дискусију и трајаће око 30 минута. У овом делу учесници ће бити позвани да размене своја искуства из школске праксе која би могла бити од значаја за боље разумевање теме вебинара, као и да дају своје коментаре напезентоване садржаје.
У оквиру вебинара биће обрађена основна питања диференциране наставе и њеног значаја у раду са даровитим ученицима.
Сценарио вебинара:
Предвиђено је да двочасовни вебинара реализује кроз презентовање теме и честу интеракцију са учесницима који би требали да дају свој лични, искуствени осврт на питања о којима се говори.
Током вебинара критичко-аналитичким приступом биће презентована суштинска одређења даровитости и диференциране наставе и извршено њихово повезивање са манифестним облицима у пракси. Даровитост ће бити сагледана кроз питања сложености прецизног дефинисања, представљање особина које су својствене профилу даровите деце и кључних теоријских концепата коју су значајни са аспекта успешне идентификације даровите деце, подстицања и даљег развоја даровитости у наставном и ваннаставном раду.
Питање диференциране наставе обрадиће се је кроз: његово дефинисање и суштинско разграничавање од појма индивидуализације наставе са којим се у непосредном пракси често изједначава, представљање основних облика диференциране наставе и темељну анализу курикуларног приступа дифернцијацији. Аналитички ће бити обрађени и са аспекта непосредне праксе приказани различити модели следећих облика дифернцирања: груписање, акцелерација и обогаћивање и диференцирање курикулума.
У интеракцији са учесницима који треба да представе своје искуство у овој области извршиће се осврт на непосредну наставну праксу и представљање модела дифернициране наставе које срећемо у нашој пракси. У циљу унапређивања непосредне праксе и оснаживања учесника у унапређивању свог ангажовања у области рада са даровитом децом биће обрађене и стратегије наставног рада и методички поступци којима се успешно може диференцирати настава и обезбедити квалитетнији рад са даровитом децом.
У последњем делу вебинара биће обрађено и питање даровите деце из маргинализованих друштвених група и то са аспекта могућности које образовни систем пружа с једне стране, и њихове неискоришћености с друге стране. Такође, биће речи и о проблему родне равноправности и изазова које она носи у наставном раду.
Вебинар ће бити праћен PPT презентацијом креираном у ове сврхе.
У оквиру вебинара бавићемо се темом предрасуда и стереотипа у образовном окружењу, тежећи да изградимо заједничко разумевање ових социјалнопсихолошких феномена, као и да нагласимо значај развоја школске културе која подржава различитости. С обзиром на то да истраживања указују на маргинализовани положај Рома како у образовном, тако и у ширем друштвеном контексту у ком живимо, у оквиру вебинара ћемо посебну пажњу посветити ромологији – научној интердисцилини која проучава ромску заједницу у најширем смислу (Савић, 2017). Кроз питања историје, културе и језика, истраживаћемо ромску заједницу, и омогућити простор за међукултурални дијалог.
Сценарио вебинара:
Учесницима ће пре реализације самог вебинара бити послат упитник који ће за циљ имати да истражимо у којој мери су стручни сарадници у образовању упознати са ромском културом, али ће нам истовремено омогућити и да освестимо какве су наше представе о ромској култури, и на чему су засноване. Вебинар ће се састојати из три дела. У првом делу вебинара преставићемо теоријски оквир за разумевање стереотипа и предрасуда као значајних социјално-психолошких феномена. Такође, у овом делу ћемо приказати резултате истраживања које је реализовано у основним школама у Србији, а које указује на доминантне стереотипе које наставници имају о ромским ученицима (Јовановић, 2018). Предвиђено је да први део вебинара траје 30 минута. У другом делу вебинара учеснике ћемо упознати са настанком и развојем ромологије – научне интердисцилине која проучава ромску заједницу у најширем смислу (Савић, 2017). Ослањајући се на сазнања до којих је дошла ромологије представићемо основне аспекте ромске историје, културе и језика. Предвиђено је да овај део вебинара траје 30 минута. У завршном делу вебинара, који је предвиђено да траје 30 минута, оставићемо простор за дискусију позивајући учеснике да поделе шта су нове информације/увиди у вези са темом, као и шта су недовољно разјашњена или отворена питања. Такође, позваћемо учеснике да поделе примере подршке образовању ромских ученика из сопствене праксе или праксе установе у којој раде.
У оквиру вебинара/састанка биће обрађене теме:
- Оцењивање да или не – тренутна перспектива процеса оцењивања, добре и лоше стране, очекивања од учесника у процесу оцењивања, уз посебан осврт на улогу стручних сарадника
- Како до оцене? Законске обавезе и могућности које имамо у процесу оцењивања и сагледавање ситуације у пракси
- Задатак – рад у групама (оцењивање и облици подршке у ситуацијама када су у питању ученици из осетљивих група/неуспешни ученици)
- Неке препоруке – лични одабир додатних начина за лакше, ефикасније и успешније оцењивање и подршку ученицима (учење о учењу и саморегулација, превенција осипања из О-В система, дигиталне компетенције)
- Још неке прилике (ситуациони задаци и студије случаја, ваннаставне активности)
- Закључци и дискусија
Циљ вебинара је допринос у погледу подршке стручних сарадника наставницима, важности повезивања свих страна у процесу оцењивања (родитеља, наставника, стручних сарадника, ученика и управе школе) и важности подстицајног деловања током процеса оцењивања
Сценарио вебинара/састанка: Вебинар се састоји из три повезане целине. Планирано је да први део вебинара траје 30 минута. Централни део вебинара (оквирно 30 минута) је рад у групама и дискусија у вези реализованих задатака. Завршни део вебинара (оквирно 30 минута) садржи преглед препорука и недовољно искориштених прилика у погледу оцењивања и закључке на основу коришћених извора, искуства и резултата истраживања.
Технологија: Зум платформа, Пауер Поинт презентација, Ментиметар, Гугл упитник
Тема „Развијање критичког приступа информацијама“ реализована је кроз вебинар у оквиру ког су обрађене теме дигиталних компетенција, дигиталне интелигенције, медијска писменост и критичко мишљење. Вебинар је реализован на платформи Zoom. Иако је значај дигиталних компетенција препознат раније и дефинисан законским оквирима, тек је са ванредном ситуацијом поводом појаве Covid-а и преласком на онлајн наставу постало јасно колико су заправо ове компетенције важне (и колико су (не)развијене). Дигиталне компетенције дефинишу се кроз пет димензија (DIGCOMP: Оквир за развој и разумевање дигиталне компетенције у Европи- The Digital Competence Framework for Citizens With eight proficiency levels and examples of use (revidirana verzija), Carretero Gomey S., Vuorikari R., Punie Y., 2017.)- разумевање и обрада информација, комуникација и онлајн сарадња, стварање/креирање дигиталног садржаја, сигурност и решавање проблема. Утисак је да смо се, у контексту дигиталних компетенција, у класичној настави најчешће бавили димензијама сигурности на интернету и комуникацијом. Тренутно се као веома важна димензија издваја разумевање и обрада информација јер у мноштву доступних извора од изузетног је значаја критички им приступити и изабрати поуздане, корисне и адекватне изворе информација. Посебан нагласак стављен је на улогу наставника и стручних сарадника, који су ученицима, у време онлајн наставе, потребни као ментори који ће их водити кроз процес усвајања градива, подржавати их и мотивисати када наиђу на препреке и као својеврсни „кустоси“ који ће у мноштву различитих материјала, садржаја и алата изабрати и упутити ученике на најквалитетније и најприлагођеније њиховим могућностима и потребама, и који ће их учити да сами развијају вештине критичког приступа информацијама, као веома важне димензије дигиталних компетенција. У оквиру вебинара дат је предлог обраде ове теме са ученицима кроз радионичарски рад. Предлог за реализацију радионице је: уводна активност- квиз за ученике, главна активност- истраживање задатог сајта кроз критеријуме за процену и питања за проверу извора, текста и тражење других извора, завршна активност- игрица за ученике или гледање филма. Поред пропратног текста, ресурс садржи и остале потребне материјале (квиз, радни материјал- критеријуме за критичко вредновање садржаја на интернету, поступке и алате за критички приступ информацијама, списак линкова) за реализацију радионице и презентацију.
У материјалу се образлажу специфичности услова у току он лајн наставе за рад од куће. Основна сврха мареијала је да подржи рад стручних сарадника на јачању родитељских компетенција у стварању позитивног амбијента и помоћи деци у планирању и реализацији активности учења у кућним условима. Обрада планираног садржаја може да помогне одржавању континуитетa у учењу, развијању самосталности и одговорности детета, остваривању постигнућа, лакшем повратку у похађање наставе у школи кад се за то створе одговарајући услови. Материјал је могуће користити и када из других разлога, ученик дуже одсуствује из школе. Писани материјал садржи додатни текст о начинима помоћи деци којима је потребна додатна подршка у образовању и васпитању, као и ППТ материјал.
Читање информативних текстова и употреба медија су ситуације у којима су нам потребне вештине критичког мишљења. Критички приступ информацијама једна од важних вештина у кризним ситуацијама. Ученицима је потребно објаснити да се у кризним ситуацијама често шире разне непроверене информације које треба узети са резервом
Циљ рада је унапређивање знања и вештина стручних сарадника за пружање помоћи ученицима у разумевању и критичком приступу информацијама.
Кроз предвиђене активности стручни сарадници ће оснажити ученике да:
- анализирају и процењују медије и информативне текстове;
- истраже и препознају ситуације медијске манипулације и лажних вести;
- уочавају разлику између чињеница и мишљења у медијским садржајима.
Ученици се на почетку упознају са основним појмовима критичког мишљења и медијске писмености и зашто је потребно развијати код ученика вештине критичког приступа информацијама. Други део рада оријентисан је на препознавање ситуација медијске манипулације, дезинформација и лажних вести. Ученицима се на крају представљају кључна питања за анализу медијских порука.
Како се питање адекватне мотивације ученика за савладавање обавезних наставних садржаја често поставља као проблем, потребно је родитеље упутити на начине на који могу утицати на побољшање мотивације детета и квалитетније усвајање градива. Циљ рада је упознавање родитеља са појмом учења кроз игру и његовим предностима. Креиран је са намером да охрабри и оснажи родитеље и друге које занима ова тема да се више укључе у учење са децом кроз различите игровне активности. У презентацији и пропратном писаном материјалу су изложене карактеристике игре, као и утицај игре на дечји развој и предности учења кроз игру. Дати су предлози конкретних активности и игара које родитељи могу играти са децом у сврху учења и савладавања градива. У раду, родитељи и други заинтресовани за ову тему могу пронаћи савете и предлоге игара које могу применити у учењу. Презентација садржи и линкове ка садржајима који се баве овом темом.
Вебинар /радионица преко зум апликације.
Фокус је сарадња са родитељима у дигиталном окружењу,узроковано увођењем ванредног стања.
Питања којима ће се бавити су следећа:
Како комуницирамо са родитељима? Којим темама се бавимо? На који начин реагују родитељи? Који су елементи асертивног реаговања?
На крају учесници добијају низ савета за добру сарадњу са родитељима како у школским условима тако и у ванредним околностима.
Тема вебинара Избор и конципирање електронског материјала за онлајн наставу је имала припремну активност путем мотивационих питања која су послата учесницима вебинара уз линк за вебинару. Сценарио вебинара: Након поздрављања учесника и увода у тему, учесници су имали прилику да изложе одговоре на мотивациона питања, затим се дискутовало и аутор је сумирао одговоре учесника који су се односили на оставривање исхода уз помоћ електорнских наставних материјал, предности/недостатке електронских наставних материјала… Потом се прешло на предавање са демонстрирањем примера кроз теме Модели учења у односу на електронки садржај, Примена електронских наставних материјала у настави, Планирање наставног процеса употребом електронских наставних материјала, Примери, Препоруке за примену у непоредној наставној пракси. Учесници су на крају изложене теме, имали прилику да дискутују о примени и препорукама за избор и конципирање електронског материјала за онлајн наставу. Сложили су се да се најчешће у нашим школама примењивао основни модел испоруке садржаја путем електронског наставног материјала и да компетенције наставника за поучавање и учење треба да добију додатну димензију која се испољава у оспобљавању за избор и конципирање наставних електронских материјала у раду у онлајн окружењу. Приликом избора електронског материјала треба бити обазрив и применити критеријуме који се однсое на педагошку неутралност, могућност поновне употребе, персонализације и неутралности у односу на медије. Избор и конципирање наставног материјала за учење и поучавање од стране наставника је важно питање јер организовање великог броја информација у смислену целину предстаљва и учење ученика како да уче током живота и да у обиљу информација које су им доступне одаберу вредне.Стручни сарадници треба да оснаже наставнике у избору и конципрању електронских настaвних материјала у онлајн окружењу.
Линк ка презентацији: https://spark.adobe.com/page/yTqrRO4KmS7rU/
Циљ презентације је усвајање знања о појму стреса и техникама превладавања стреса, као и основних појмова о управљању бригама, затим уочавање важности активног приступа сопственим доживљајима и уочавање могућности да утичемо на своје доживљавање и емоције. Подизање свести о томе да активан приступ емоцијама и логичка анализа ситуације воде у психичку благодет. Још један од циљева је развој логичког мишљења у проблемској ситуацији. Увежбавање вештина самопомоћи као и оспособљавање за самопомоћ.
Презентација је намењена ученицима седмог и осмог разреда основне школе и ученицима свих разреда средње школе. Могу је користити и наставници и родитељи.
Презентација је рађена у програму Адоб Спарк (Adobe Spark) а приликом презентације коришћен је Зум (Zoom).
У раду је приказан значај вршњачке интеракције у специфичним условима, у време пандемије вируса корона. Како су односи са вршњацима важни, не само за социјални развој детета, већ током целог живота, тако је рад усмерен на пружање конкретних предлога, педагошких интервенција ученицима виших разреда основне школе и средњошколцима, како да са својим другарима у време пандемије вируса корона уз примену адекватних мера проведу квалитетно и креативно време. Ученици се кроз тему упознају са појмом социјализације, факторима социјализације, а посебни акценат се односи на вршњаке и вршњачку интеракцију и све промене које су настале у време пандемије, у породици, школи, у дружењу и вршњачкој интеракцији. Дружење у насталој ситуацији се одвија на два нивоа, дружење од куће и дружење у природи, уз листу активности и предложених адекватних мера заштите и очувања здравља. Тема и презентација је прилагођена узрасту, тако да су пре обраде теме предложене почетна и завршна активност, те је вебинар интерактивне природе са наведеном циљном групом. Вебинар, односно тема води нас ка остварењу циља нашег рада, који гласи подстицање и развој вршњачке интеракције у специфичним условима насталим у време пандемије вируса корона.
Тема обрађује врсте подршке које у складу са узрастом и могућностима ученици могу пружити другима. Ради лакшег разумевања и боље прегледности рада, врсте подршке селектоване су у три формално подељене целине (емотивна, материјална и информативна подршка) мада свака од набројаних врста подршке у себи садржи елементе друге две. Такође, рад се бави и разумевањем, од стране ученика, сопствених и туђих потреба, превенцијом непожељних облика понашања као и квалитетном организацијом времена
Тема се обрађује на две платформе:
Први део (аутор рада) За израду теме коришћена је ППТ презентација са нарацијом аутора. ППТ презентација пребачена је у форму видео презентације, у трајању од 30 минута.
Други део (педагог, психолог, разредни старешина, наставник грађанског васпитања, социологије, психологије, филозофије, наставник изборног предмета појединац, група, друштво). Презентација теме и дискусија реализује се на некој од интерактивних платформи (предлог ZOOM) која има могућност учешћа већег броја учесника и њиховог активног судиоништва.
Унапређење квалитета учења ученика може се реализовати конципирањем наставног процеса кроз укључивање различитих стилова учења. Стилови учења су релативно стабилне црте личности, повезане са интелигенцијом и осталим особинама личности, као индивидуалан и особен, релативно трајан и доследан начин пријема, обраде, схватања и коришћења информација, односно стратегија учења. Овај рад се ослања на Колбов модел стилова учења, који разликује: активисте, практичаре, логичаре и теоретичаре. Свако од нас, у пракси користи, поред доминантног стила учења и елементе других стилова. Они су условљени: контекстом у којем се настава одвија, узрастом, школским предметом, наставником, као и конкретним задатком. Прилагођавање наставног процеса различитим стиловима учења ученика, кроз уважавање индивидуалних разлика, повећава ефикасност наставног процеса. Кроз учење у групном раду, диференцираној, интегрисаној настави, према концепту активне или пројектне наставе и кроз електронско учење могуће је постићи подстицајну климу за све стилове учења ученика, што доприноси унапређењу квалитета учења и наставе.
„ Ум проширен новом идејом никада се не враћа на своје почетне димензије.“
Oliver Wendel Holmes
Презентација и пропратни материјал садрже савете родитељима о коришћењу дигиталних технологоја и како на квалитетан начин организовати игру и учење. Сазнања о савременој информационо-комуникационој технологији (рачунар, паметни телефони,таблети , виртуелна стварност, интернет, е-учење, учење на даљину….) и њиховим потенцијалима, даје широке могућности родититељима за ефикасније коришћење слободног врема и организацију игре и учења. При избору садржаја, потребно је промишљати о квалитету садржаја, тј. с којом намером је креиран и коју поруку шаље деци и ставити их у функцију дететовог развоја. Водећи се дефиницијом „дигиталног родитељства“ приказене су карактеристике узраста и примери како су се родитељи прилагођавали и постали парнери у креирању и организацији слободног времена и времена које је било посвећено реализацији онлајн наставе; избору квалитетних садржаја; улози двосмерне комуникације, родитељ као модел детету у употреби дигиталних уређаја; начини како да родитељи блокирају непримерене садржаје; утицај видео игрица на понашање деце; идеје за разне забавне пројекте који су савршени за кућне услове, бесплатним платформама за учење на даљину, рад од куће, бесплатним онлајн књигама, курсевима, филмовима, музици…; подршка за децу и одрасле и бољу организацију дневних активност; aпликација за учење и обнављање страног језика које дете жели да научи или усаврши знање…
Презентација и пропратни материјал садрже савете родитељима о начину и количини информација коју треба дати деци о болести КОВИД 19. Пандемија, проглашено ванредно стање, мере за спречавање ширења вируса представљају животне догађаје који носе велику промену у свакодневном функционисању, а суочавање са њима зависи од процене значаја/претње ових догађаја. Водећи се Мусовом класификацијом механизама превладавања животних догађаја, препоруке за разговор родитеља са децом сврстане су у: оне које су усмерене на процену, оне које су усмерене на проблем и оне које су усмерене на емоције. Наглашен је значај смирености и добре информисаности родитеља, уз вођење рачуна о узрасту деце. У самој презентацији, као и у пропратном материјалу, налазе се и пригодне листе бројева телефона и листе сајтова које родитељима могу помоћи у проналажењу поузданих информација и/или проналажењу додатне подршке.