Још један од туторијала корисних за унапређивање дигиталних компетенција наставника. Прецизно и систематично обрађена упутства за коришћење Гугл учионице. Одговори на питања и дилеме корисника Гугл учионице. Сви аспекти рада у учионици прорађени су прецизно, детаљно и концизно.
У текст су дате смернице за управљање одељењем из перспективе еколошког модела, које могу бити подстицај наставницимаза промишљање о различитим стратегијама које примењују у настави, као и стратегијама које би могли примењивати. Материјал пружа инспиративне примере стратегија управљања одељењем.
Ученици имају различита интересовања и уживају у различитим стварима. Наставници могу то да искористе, и да од ученика траже да школско знање прикажу на различите начине, и то оне којињима највише одговарају. Такво оцењивање може допринети развоју креативности И повећању мотивације код ученика. Укључивањем неких од предложених видова оцењивања у наставу како подижете ниво интерактивности у евалуацији постигнућа ученика.
Тема „Развијање критичког приступа информацијама“ реализована је кроз вебинар у оквиру ког су обрађене теме дигиталних компетенција, дигиталне интелигенције, медијска писменост и критичко мишљење. Вебинар је реализован на платформи Zoom. Иако је значај дигиталних компетенција препознат раније и дефинисан законским оквирима, тек је са ванредном ситуацијом поводом појаве Covid-а и преласком на онлајн наставу постало јасно колико су заправо ове компетенције важне (и колико су (не)развијене). Дигиталне компетенције дефинишу се кроз пет димензија (DIGCOMP: Оквир за развој и разумевање дигиталне компетенције у Европи- The Digital Competence Framework for Citizens With eight proficiency levels and examples of use (revidirana verzija), Carretero Gomey S., Vuorikari R., Punie Y., 2017.)- разумевање и обрада информација, комуникација и онлајн сарадња, стварање/креирање дигиталног садржаја, сигурност и решавање проблема. Утисак је да смо се, у контексту дигиталних компетенција, у класичној настави најчешће бавили димензијама сигурности на интернету и комуникацијом. Тренутно се као веома важна димензија издваја разумевање и обрада информација јер у мноштву доступних извора од изузетног је значаја критички им приступити и изабрати поуздане, корисне и адекватне изворе информација. Посебан нагласак стављен је на улогу наставника и стручних сарадника, који су ученицима, у време онлајн наставе, потребни као ментори који ће их водити кроз процес усвајања градива, подржавати их и мотивисати када наиђу на препреке и као својеврсни „кустоси“ који ће у мноштву различитих материјала, садржаја и алата изабрати и упутити ученике на најквалитетније и најприлагођеније њиховим могућностима и потребама, и који ће их учити да сами развијају вештине критичког приступа информацијама, као веома важне димензије дигиталних компетенција. У оквиру вебинара дат је предлог обраде ове теме са ученицима кроз радионичарски рад. Предлог за реализацију радионице је: уводна активност- квиз за ученике, главна активност- истраживање задатог сајта кроз критеријуме за процену и питања за проверу извора, текста и тражење других извора, завршна активност- игрица за ученике или гледање филма. Поред пропратног текста, ресурс садржи и остале потребне материјале (квиз, радни материјал- критеријуме за критичко вредновање садржаја на интернету, поступке и алате за критички приступ информацијама, списак линкова) за реализацију радионице и презентацију.
У материјалу се образлажу специфичности услова у току он лајн наставе за рад од куће. Основна сврха мареијала је да подржи рад стручних сарадника на јачању родитељских компетенција у стварању позитивног амбијента и помоћи деци у планирању и реализацији активности учења у кућним условима. Обрада планираног садржаја може да помогне одржавању континуитетa у учењу, развијању самосталности и одговорности детета, остваривању постигнућа, лакшем повратку у похађање наставе у школи кад се за то створе одговарајући услови. Материјал је могуће користити и када из других разлога, ученик дуже одсуствује из школе. Писани материјал садржи додатни текст о начинима помоћи деци којима је потребна додатна подршка у образовању и васпитању, као и ППТ материјал.
Читање информативних текстова и употреба медија су ситуације у којима су нам потребне вештине критичког мишљења. Критички приступ информацијама једна од важних вештина у кризним ситуацијама. Ученицима је потребно објаснити да се у кризним ситуацијама често шире разне непроверене информације које треба узети са резервом
Циљ рада је унапређивање знања и вештина стручних сарадника за пружање помоћи ученицима у разумевању и критичком приступу информацијама.
Кроз предвиђене активности стручни сарадници ће оснажити ученике да:
- анализирају и процењују медије и информативне текстове;
- истраже и препознају ситуације медијске манипулације и лажних вести;
- уочавају разлику између чињеница и мишљења у медијским садржајима.
Ученици се на почетку упознају са основним појмовима критичког мишљења и медијске писмености и зашто је потребно развијати код ученика вештине критичког приступа информацијама. Други део рада оријентисан је на препознавање ситуација медијске манипулације, дезинформација и лажних вести. Ученицима се на крају представљају кључна питања за анализу медијских порука.
Рад је написан у циљу пружања подршке наставницима и стручним сарадницима у контексту лакшег превазилажења актуелне, стресне ситуације (епидемија корона-вируса), али и свима осталима који се боре са стресом, за који кажемо да је „зачин живота“. У раду су дате практичне смернице како је могуће успешно превладати стрес, кроз методичну примену когнитивних, релаксационих и бихејвиоралних техника, које су датаљније описане у самом раду. Један део писаног материјала усмерен је на пружање подршке конкретно наставницима и родитељима, кроз јасне практичне смернице, имајући у виду да се настава реализује на потпуно нови начин од навикнутог, односно, путем Интернета и телевизијских програма. Очекује се да ће овај рад помоћи читаоцу да увиди реципрочну повезаност између својих мисли, емоција и понашања, што ће кроз практичну примену техника описаних у раду условити лако и успепно препознавање евентуалних тешкоћа и проблема, као и проналазак одговарајућих решења. Истим поводом, направљен је план радионице (у сарадњи са ученицима другог разреда Гимназије у Куршумлији), који су дали допринос и идеју у креирању радионице, на основу властитих потреба и сагледавања актуелне ситуације. У циљу што успешнијег и потпунијег представљања самог писаног материјала 29.05.2020. године, са почетком у 12 часова, одржан је Вебинар на одабрану тему. Програм који је коришћен за реализацију Вебинара јесте Zoom апликација. Ток Вебинара одвијао се: најпре кроз увод и представљање учесника, затим је обухватио дискусију са учесницима о њиховом начину превазилажења стреса, након тога следи опис и представљање техника успешног превазилажења стреса (когнитивне, релаксационе и бихејвиоралне), и на крају постављање питања од стране учесника, а све у циљу достизања позитивних промена.
Тема обрађује врсте подршке које у складу са узрастом и могућностима ученици могу пружити другима. Ради лакшег разумевања и боље прегледности рада, врсте подршке селектоване су у три формално подељене целине (емотивна, материјална и информативна подршка) мада свака од набројаних врста подршке у себи садржи елементе друге две. Такође, рад се бави и разумевањем, од стране ученика, сопствених и туђих потреба, превенцијом непожељних облика понашања као и квалитетном организацијом времена
Тема се обрађује на две платформе:
Први део (аутор рада) За израду теме коришћена је ППТ презентација са нарацијом аутора. ППТ презентација пребачена је у форму видео презентације, у трајању од 30 минута.
Други део (педагог, психолог, разредни старешина, наставник грађанског васпитања, социологије, психологије, филозофије, наставник изборног предмета појединац, група, друштво). Презентација теме и дискусија реализује се на некој од интерактивних платформи (предлог ZOOM) која има могућност учешћа већег броја учесника и њиховог активног судиоништва.
„ Ум проширен новом идејом никада се не враћа на своје почетне димензије.“
Oliver Wendel Holmes
Презентација и пропратни материјал садрже савете родитељима о коришћењу дигиталних технологоја и како на квалитетан начин организовати игру и учење. Сазнања о савременој информационо-комуникационој технологији (рачунар, паметни телефони,таблети , виртуелна стварност, интернет, е-учење, учење на даљину….) и њиховим потенцијалима, даје широке могућности родититељима за ефикасније коришћење слободног врема и организацију игре и учења. При избору садржаја, потребно је промишљати о квалитету садржаја, тј. с којом намером је креиран и коју поруку шаље деци и ставити их у функцију дететовог развоја. Водећи се дефиницијом „дигиталног родитељства“ приказене су карактеристике узраста и примери како су се родитељи прилагођавали и постали парнери у креирању и организацији слободног времена и времена које је било посвећено реализацији онлајн наставе; избору квалитетних садржаја; улози двосмерне комуникације, родитељ као модел детету у употреби дигиталних уређаја; начини како да родитељи блокирају непримерене садржаје; утицај видео игрица на понашање деце; идеје за разне забавне пројекте који су савршени за кућне услове, бесплатним платформама за учење на даљину, рад од куће, бесплатним онлајн књигама, курсевима, филмовима, музици…; подршка за децу и одрасле и бољу организацију дневних активност; aпликација за учење и обнављање страног језика које дете жели да научи или усаврши знање…
У материјалу је описан процес саморегулисаног учења, као и значај умећа самовредновања учења ученика, као важне фазе управљања сопственим учењем. Предложен је низ стратегија помоћу којих се ово умеће може развијати у свакодневном образовно-васпитном раду са ученицима. Материјал садржи и конкретне примере за подстицање самовредновања и процеса и резултата учења, који су применљиви у настави различитих предмета. Представљени су и прилози са примерима чек листа које се могу користити у раду са ученицима различитог узраста.
Циљ писаног материјала је да оснажи средњошколце да преузму одговорност за своје учење користећи предности сарадничког учења и савремених технологија. Ученици ће се упознати са неким мало другачијим начинима примене паметних телефона и рачунара. Идеја је да ученици схвате бенефити сарадње са вршњацима и заједничког учења уз коришћење web алата. Поред савладавања школских лекција, овакав начин учења могу да примене и касније приликом спремања испита на факултетима.
Рад је усмерен на оснаживање родитеља да се заједно са својим дететом укључе у праћење напредовања у процесу учења које се одвија у новим околностима. У првом делу објашњен је значај учешћа родитеља и ученика у овом процесу, а у другом делу дати су конкретни предлози родитељима како да са својим дететом прате процес учења и напредовање.
Упутства и материјали који су понуђени омогућиће родитељима да конструктивно прате напредовање ученика у учењу. Родитељи и ученици могу користити:
- Водич за родитеље: Како водити портфолио са дететом
- Ученички дневник
- Чек листа за праћење процеса учења детета у току наставе на даљину
- Скала процене фактора који утичу на учење ученика
- Анализа теста
Циљеви рада
Информисање стручних сарадника-педагога и психолога о улози родитеља у организовању учења на даљину и начинима подршке деци/ученицима у тим околностима.
- Исходи, компетенције
Јачање компетенција стручних сарадника за рад са родитељима како би помогли родитељима да разумеју своју улогу у организовању активности у кући и јачали своје родитељске компетенције тако да: - боље разумеју измењен начин рада школе у ванредним условима (COVID-19);
- плански помогну деци у планирању и организацији рада код куће;
- стекну и унапреде вештине пружања подршке деци у условима ванредних околности
Циљна група
стручни сарадници у основним и средњим школама
Први део рада односи се на информисање родитеља у вези са суштинским карактеристикама наставе на даљину, њеним предностима и недостацима. Родитељима су такође дати конкретни савети и сајтови на којима се могу додатно информисати у циљу стварања безбедног дигиталног окружења за своје дете. Централни део рада има за циљ информисање родитеља о њиховој улози у обезбеђивању адекватних услова за успешно учење ученика. Прецизно су наведени начини њихове помоћи и подршке коју би требало да пруже својој деци приликом учења и рада ученика на домаћим задацима. Дати су и предлози за рационално и ефикасно коришћење слободног времена. На крају рада дат је табеларни подсетник о условима успешног учења за родитеље.
У рутини је спас, посебно у временима кад се суочавамо са изазовима који нам доносе осећај тескобе и неизвесности. Без обзира што нисмо у могућности да контролишемо дешавања из спољашњег света која нам значајно утичу на живот, сазнање да можемо да контролишемо свој дан и уредимо наш мали свет у изолацији дома, даје осећај удобности и задовољства. Суочавање са непредвидљивим, неизвесним и претећим временима чини се изводљивим кад имамо контролу над даном, могућност планирања шта ће и кад у том дану десити. Припрема дневног плана и његова реализација помаже нам да смањимо свакодневни ниво стреса. Управо могућност да донесемо одлуку о активностима, које ћемо реализовати у току дана у одређеном ритму, омогућава нам да дан буде испуњен и динамичан, у мери и на начин који смањује осећај преплављености обавезама и радним задацима. Планирање дана и дневних активности је значајна вештина за живот, којом треба да овладају и деца, а ванредне околности су добар оквир за практиковање и учење како да овладамо овом вештином. Од кључног је значаја да кроз креирање дневног план са дететом и кроз подршку за његово спровођење успоставимо контролу над дешавањима, паметно искористимо време за учење и одмор, обезбедимо да дете уради и оно што мање воли, уносећи на тај начин смисао и осећај успешности у данима који су наизглед исти.
Неочекивано, задесили смо се у једној више него изазовној ситуацији када је реч о образовно-васпитном процесу који се организује и реализује у време ванредног стања. У првим недељама наставе на даљину, ученици, наставници и родитељи суочили су се са низом тешкоћа, првенствено у успостављању ритма радног дана. Јавиле су се разне недоумице и многобројна питања, разумљива у оваквој ситуацији и када је реч о планирању учења код куће. Оснаживањем ученика на пољу планирања праћења наставе и организације рада од куће у значајној мери стручни сарадници, али и наставници имају прилику да пруже подршку ученицима како би допринели развијању међупредметне компетенције за учење односно компетенције за целоживотно учење.
Упутсвта која се презентују у овом раду омогућиће ученицима развијање компетенције за учење кроз: процену сопствених капацитета и капацитета породице за планирање учења; идентификацију фактора који утичу на планирање учења у породичним околностима; примену новина у планирању сопственог рада током реализације наставе на даљину као и мапирање приоритета током планирања. Ученици имају могућност да унапреде своје компетенције за планирање учења код куће кроз:
- самопроцењивање где би мапирали чек листом постојеће ресурсе, али и ометајуће факторе током учења;
- израду шема учења за лакше уочавање и праћење дневних и недељних обавеза, као и оптерећеност у извршавању задатака;
- примену матрице где ће идентификацијом ургентних и важних задатака на дневном и недељном нивоу лакше планирати своје учење.
