Текуће 2020. године, 12. фебруара обележена је слава Завода за унапређивање образовања и васпитања, Републике Србије, чиме је настављена је традиција која траје од оснивања Завода.

Света три јерарха нису случајно изабрани за празновање у ЗУОВ-у, јер широм хришћанског света, нарочито код православних народа ова три велика светитеља, научника и просветитеља празнују се као школска слава и  државни празник.

Обележавање славе започето је обраћањем директора ЗУОВ-а др Златка Грушановића присутним гостима и запосленима у Заводу. Директор се посебно захвалио присутном министру Просвете, науке и технолошког развоја, Републике Србије, господину Младену Шарчевићу на присуству, као и на несебичној помоћи, сарадњи и подршци Министарства. Такође, директор ЗУОВ-а захвалио се на присуству и великој сарадњи директору Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, др Браниславу Ранђеловићу и његовим сарадницима и запосленима.

Након уводног обраћања, директор ЗУОВ-а др Златко Грушановић реч је препустио министру Просвете, науке и технолошког развоја, господину Младену Шарчевићу. Министар се захвалио на позиву и посебно истакао да му је драго што је први министар Просвете који присуствује обележавању славе Завода. Такође се захвалио директору Завода и запосленима на великом доприносу и сарадњи у спровођењу реформи и уложеном великом труду и залагању у модернизацији васпитно-образовног система у Републици Србији. Нарочито је поменуо рад на изради платформе за унапређивање образовног система у нашој земљи за период од 2020. до 2027. године, која ће бити представљена јавности током јуна месеца ове године. По његовим речима, платформа предвиђа значајно учешће ЗУОВ-а у спровођењу активности наведених у платформи. На крају обраћања још једном се захвалио на позиву и нагласио да се нада побољшању услова за рад просветних радника у наредном периоду.

Слава ЗУОВ-а традиционално служи и за доделу награда учесницима конкурса „Сазнали на семинару – применили у пракси“ за претходну годину. Пре уручења похвале и прве три награде присутнима се обратио Руководилац Центра за професионални развој запослених у образовању, Иван Савић. У свом обраћању посебно је навео да му је нарочито драго да од скромних почетака нашег конкурса, сваке године стиже све више радова и да је комисијама све теже да изаберу најбоље, не толико због квантитета већ квалитета пристиглих радова. Такође је изразио задовољство да запослени у васпитно-образовним установама све озбиљније схватају корист коју им пружа стално стручно усавршавање кроз одобрене програме, који се налазе у Каталогу програма сталног стручног усавршавања ЗУОВ-а. После обраћања приступило се додели награда. Похвалу за рад „Правопис у слици и речи“ добио је Саша Чорболоковић из ОШ „3. октобар“ из Бора. Трећа награда додељена је Јелени Чолић из Медицинске школе са домом ученика „Сестре Нинковић“ из Крагујевца, за рад Пројектна настава „Модерна и ми“. Друга награда додељена је Александру Мамићу из ОШ „Петар Кочић“ из Инђије, за рад „Програмирање беспилотне летелице-дрона“. Прва награда додељена је Јелени Смиљковић из ОШ „Уједињене нације“ из Београда, за рад Пројекат „Сат“. У базу примера добре праксе, која се налази на сајту ЗУОВ-а, поред поменутих, ушло је још 58 радова.

На дан обележавања славе, ЗУОВ не заборавља ни на своје запослене, који су одлазак у пензију дочекали радећи у нашој установи. Претходне године право на пензију остварило је три наше драге колегинице: Бранка Шегрт, Јелена Урошевић и Гордана Митровић. Пригодне поклоне као знак пажње и захвалности за допринос успешном раду Завода, уз лепе речи захвалности, уручила је заменица директора, госпођа Дејана Милијић Субић. Између осталог, у свом обраћању казала је да ово није крај њиховог радног века, већ наставак наше даље сарадње, где ће моћи као сарадници Завода, помоћи својим знањем и искуством у раду ЗУОВ-а.

Обред сечења сечења славског колача и освештања жита, обавио је надлежни парох из храма Светог Архангела Гаврила, отац Горан Ђукић. У својој беседи подсетио нас је на значај светитеља које празнујемо и позвао нас да се у свом образовно-васпитном раду угледамо на њих.

Првенство просветних радника Србије у шаху
„проф. др Љубомир Љуба Протић 2020“

Успостављена је нова шаховско-просветна традиција.
ФИДЕ мајстор Драшко Бегуш просветни првак Србије у шаху за 2020

Организацијом првог Првенства просветних радника Србије у шаху „проф. др Љубомир Љуба Протић 2020“ Завод за унапређивање образовања и васпитања почео је да исписује нове странице шаховско-просветне историје Србије.

У суботу 25. јануара 2020. године у просторијама Завода су се, на новоустановљеном турниру, окупила 38 играча из свих крајева Србије запослених на универзитетима, основним и средњим школама, предшколским установама, јавној управи и јавним службама. Међу њима је било и носилаца највећих међународних шаховских титула: велемајстора, интернационалних мајстора и ФИДЕ мајстора.

Играло се 7 кола по швајцарском систему игре са темпом игре од 10 минута плус 5 секунди за сваки одиграни потез. Податак да је турнир регистрован код ФИДЕ (Светска шаховска федерација) довољно говори о жељи организатора да овај догађај буде од престижног значаја за све просветне раднике у Србији. За све учеснике су обезбеђене награде и захвалнице, а најуспешнијима на турниру и у више такмичарских категорија припали су пехари, медаље и специјалне награде.

Најсигурнију игру је приказао професор Савремене гимназије у Београду, ФИДЕ мајстор Драшко Бегуш који заслужено може да носи звање просветног првака Србије у шаху за школску 2019/2020 годину. Са 6 победа и једним ремијем освојио је прво место, пола поена више од другопласираног професора Математичке гимназије и ФИДЕ мајстора Горана Јелића. Треће место, са 5 освојених поена, припало је професору физике у Основној школи „Бановић Страхиња“ у Београду и интернационалном мајстору Јовану Тодоровићу. Сва тројица су уједно освојили награде за најуспешније у категорији „Основне и средње школе“.

Најуспешније шахисткиње на турниру су биле: Галина Бојовић (Електротехничка школа Земун), Нинослава Ћиповић (Правно-биротехничка школа Земун) и Данијела Љубојевић (Универзитет Метрополитен).

Награђени по категоријама су:

Универзитет – ФИДЕ мајстор доцент др Ненад Равић (Висока школа за пословну економију и предузетништво ПЕП из Београда), велемајстор Милош Рогановић, асистент на Високој школи за пословну економију и предузетништво ПЕП из Београда и треће место ФИДЕ мајстор проф. др Владица Андрејић (Математички факултет Универзитета у Београду).

Предшколске установе – Мирјана Секулић, Милица Јокановић и Марија С. Ковачевић, све три из Предшколске установе „11. април“ Нови Београд.

Просветни пензионери – Душан Вуковић, ФИДЕ мајстор проф. др Душан Микичић (Електротехнички факултет) и проф. др Драган Милин (Православни богословски факултет).

Јавна управа и јавна служба – Зоран Јаковљевић, Сарић Мирослав (Студентски центар Београд) и Милан Бошковић (Завод за унапређивање образовања и васпитања).

Турнир су успешно судили међународни шаховски судија и организатор Небојша Баралић и ФИДЕ судија Раде Гољовић.

Првенству је претходила конференција посвећена професору Протићу под називом „Реч о Љуби – животна, духовна и душевна димензија“ која је окупила велики број пријатеља, колега и поштовалаца дела и рада професора Протића. Број говорника је такође био импозантан, чак 31! У наредном периоду ће бити објављена књига са називом истим називу конференције.

КОНФЕРЕНЦИЈА

РЕЧ О ЉУБИ – животна, духовна и душевна димензија

Београд, 25. јануар 2020. године
(Завод за унапређивање образовања и васпитања, ул. Фабрисова 10)

БОРАЦ ЗА МЕСТО ДРЕВНЕ ИГРЕ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У вечерњим сатима, тог 18. децембра 2016. године, и српски шах је изгубио проф. др Љубомира Љубу Протића, истинског љубитеља и поклоника древне игре.

Данас (25. јануар 2020. године), на дан Љубиног рођења,  Љубин Завод, Завод за унапређивање образовања и васпитања исписује нове странице српске шаховско-просветне историје, успоставља традиционално такмичење просветних радника Србије у шаху које ће носити Љубино име. Данас ће се одиграти прво Првенство просветних радника Србије у шаху „проф. др Љубомир Љуба Протић“.

Професор Протић је рођен 25. јануара 1943. у Љубовији (Азбуковица). У богатој професионалној каријери обављао је велики број значајних дужности. Био је редовни професор и продекан Математичког факултета Универзитета у Београду, професор и директор Математичке гимназије, помоћник министра просвете, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, члан Савета Епархије Београдско-карловачке Српске Православне Цркве.

Као директор Завода одлучујуће је утицао на развој шаха у Србији. Под његовим будним оком, шах је као изборни предмет нашао место у образовном систему Републике Србије. Корисним саветима и смишљеним предлозима усмеравао је и на крају довео до циља тим који је радио на том послу. Било је сасвим природно да му 4. септембра 2007. припадне част да симболично повуче први потез у Основној школи „Вук Караџић“ у Вршцу (коју је похађао и први српски велемајстор Бора Костић), чиме је и званично започела настава шаха у школама у Србији, што су медији пренели као вест историјског значаја.

Тих година, Завод је, на челу са професором Љубом, покушавао да шах врати на место у друштву које му по значају и припада. Организовао је, помагао или иницирао бројне шаховске манифестације: Универзитетске шаховске мечеве на даљину Београд – Далас, пријатељске мечеве ШК „Богослов” – Завод, округле столове, трибине и шаховске обуке васпитача, наставника и професора широм Србије, симултанке наших истакнутих велемајстора по школама… Још и данас се на нашем Косову препричава гостовање Завода у Основној школи „Краљ Милутин” у Грачаници, 24. јуна 2009. године, када је велемајстор Александар Матановић одиграо симултанку после дуго замрлог шаховског живота. У Заводу су организоване и прославе међународних медаља које су освајали наши шаховски проблемисти.

Велика је била љубав професора Љубе Протића према шаху. Где год се налазио и где год радио, шаховска табла и фигуре су биле део његовог амбијента. Увек је налазио времена да одигра партију и поприча о актуелним шаховским дешавањима у свету и код нас. Играо је са децом, студентима, колегама професорима, пензионерима… Био је редовни учесник свих студентско-професорских турнира на Универзитету, редован посетилац шаховских догађаја у граду… За таблом, или као капитен, предводио је на бројним такмичењима екипе Математичке гимназије, Математичког факултета и Завода.

Био је човек, како се некада говорило: „пун добровоље старог кова”. Наше друштво и шаховска Србија одласком професора Љубе трпе велики губитак, али сви који смо од њега учили и са њим радили добро смо упамтили за какву се Србију борио. Хвала му, у име шаховске Србије, на свему!

ИН МЕМОРИАМ

Проф. др Љубомир Протић
(1943-2016)

Борац за место древне игре у нашој култури, један од најзаслужнијих за улазак шаха у редовно школство

У вечерњим сатима 18. децембра 2016. године, у свом дому у Београду, преминуо је проф. др Љубомир Протић, истински љубитељ и поклоник шаха.

Професор Протић је рођен 25. јануара 1943. у Љубовији (Азбуковица). У богатој професионалној каријери обављао је велики број значајних дужности. Био је редовни професор и продекан Математичког факултета Универзитета у Београду, професор и директор Математичке гимназије, помоћник министра просвете, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, члан Савета Епархије Београдско-карловачке Српске Православне Цркве.

Као директор Завода одлучујуће је утицао на развој шаха у Србији. Под његовим будним оком, шах је као изборни предмет нашао место у образовном систему Републике Србије. Корисним саветима и смишљеним предлозима усмеравао је и на крају довео до циља тим који је радио на том послу. Било је сасвим природно да му 4. септембра 2007. припадне част да симболично повуче први потез у Основној школи „Вук Караџић“ у Вршцу (коју је похађао и први српски велемајстор Бора Костић), чиме је и званично започела настава шаха у школама у Србији, што су медији пренели као вест историјског значаја.

Тих година, Завод је, на челу са професором Љубом, покушавао да шах врати на место у друштву које му по значају и припада. Организовао је, помагао или иницирао бројне шаховске манифестације: Универзитетске шаховске мечеве на даљину Београд – Далас, пријатељске мечеве ШК „Богослов” – Завод, округле столове, трибине и шаховске обуке васпитача, наставника и професора широм Србије, симултанке наших истакнутих велемајстора по школама… Још и данас се на нашем Косову препричава гостовање Завода у Основној школи „Краљ Милутин” у Грачаници, 24. јуна 2009, када је велемајстор Александар Матановић одиграо симултанку после дуго замрлог шаховског живота. У Заводу су организоване и прославе међународних медаља које су освајали наши шаховски проблемисти.

Велика је била љубав професора Љубе Протића према шаху. Где год се налазио и где год радио, шаховска табла и фигуре су биле део његовог амбијента. Увек је налазио времена да одигра партију и поприча о актуелним шаховским дешавањима у свету и код нас. Играо је са децом, студентима, колегама професорима, пензионерима… Био је редовни учесник свих студентско-професорских турнира на Универзитету, редован посетилац шаховских догађаја у граду… За таблом, или као капитен, предводио је на бројним такмичењима екипе Математичке гимназије, Математичког факултета и Завода.

Био је човек, како се некада говорило: „пун добровоље старог кова”. Наше друштво и шаховска Србија одласком професора Љубе трпе велики губитак, али сви који смо од њега учили и са њим радили добро смо упамтили за какву се Србију борио. Хвала му, у име шаховске Србије, на свему!