Prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić, uručio je danas povelje Snežani Papović, Mariji Ivanov i Tijani Šušteršič, mladim naučnicama dobitnicama nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“,– koji se realizuje u okviru svetski poznatog programa Loreal UNESKO ((L’Oréal – UNESCO For Women in Science).
Stipendije u vrednosti od po pet hiljada evra namenjene su realizaciji njihovih značajnih naučnih istraživanja koja će biti sprovedena u Srbiji.

On je na prijemu u Vladi Republike Srbije, čestitajući dobitnicama koje su nagrađene za izuzetan naučnoistraživački rad u oblastima hemijskih, bioloških i inženjerskih nauka, istakao da su dostignuća žena u nauci često na izuzetno visokom nivou i da društvo to uvek treba da prepozna.

Istraživanje, inovacije i rad su osnov napretka države i uveren sam da će vaša vizija i naučna dostignuća doprineti napretku naše nauke i društva. Broj od 58 prijavljenih kandidatkinja, od kojih je 23 na doktorskim studijama, a su 35 doktori nauka, ukazuje da Srbija ima izuzetan naučni potencijal. To nas ohrabruje, ali i obavezuje, da i u budućnosti pružamo podršku našim izuzetnim mladim naučnicama i da nastavimo ulaganja u nauku, ali i da podstičemo talentovane i nauci posvećene žene kako bi unapredile svoj naučnoistraživački rad i nastavile da se bave naukom. Stipendija je samo vrsta ohrabrenja i podsticaj za unapređenje naučno-istraživačkog rada i nastavak rada u Srbiji. Verujem da će nagrađene mlade naučnice svojim primerom inspirisati i mnoge druge naučnice, ali i studentkinje i učenice koje tek treba da se opredele za naučnu karijeru. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja radi i radiće na poboljšanju uslova za nauku i istraživače i izuzetno je ponosno na činjenicu da u Srbiji, žene istraživači čine oko 52 odsto populacije istraživača, što je daleko više od evropskog proseka“, rekao je Ružić.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Marijana Dukić Mijatović, predsedavala je Komisijom koja je imala nimalo lak zadatak da u okviru ovog Konkursa izabere najbolje od najboljih mladih naučnica.

Prijemu u Vladi, prisustvovale su i dve od tri prošlogodišnje dobitnice – dr Danica Pavlović – doktor biologije i naučni saradnik na Institutu za fiziku i Ana Tomas Petrović – doktor medicine i asistent na Katedri za farmakologiju, toksikologiju i kliničku toksikologiju na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Kako da prirodni proizvodi postanu alternativa za dostupne lekove, kako će izgledati baterije buduće generacije i na koji način veštačka inteligencija može da pomogne lekarima u medicinskoj dijagnostici? Odgovore na ova pitanja traže ovogodišnje dobitnice stipendija:

• Snežana Papović je doktor hemijskih nauka i docent na Katedri za Analitičku hemiju, Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Doktorirala je 2018. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu u oblasti hemijskih nauka. Višestruko je nagrađivana i stipendirana zahvaljujući izuzetnim rezultatima i posvećenosti naučnom radu. Snežanin naučni doprinos se sastoji od 46 publikacija u vrhunskim međunarodnim časopisima, više od 60 saopštenja sa naučnih konferencija i 466 citata. Fokus Snežaninog naučnog istraživanja je unapređenje performansi litijum-jonskih baterija kroz povećanje njihovog kapaciteta i povećanje termičke stabilnosti upotrebom unapređenih elektrolita.
• Dr Marija Ivanov je naučna saradnica u Mikološkoj laboratoriji, Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu. Do sada je objavila 59 naučnih radova u međunarodnim časopisima i nekoliko poglavlja. Dr Ivanov se usavršavala na različitim evropskim institutima. Dobitnica je i stipendija za stručna usavršavanja, kao i stipendija za učestvovanje na međunarodnim kongresima. Član je nekoliko naučnih društava. Bavi ispitivanjem biološke aktivnosti različitih prirodnih proizvoda, a sve u cilju pronalaska prirodne alternative dostupnim lekovima. Njena istraživanja su fokusirana prvenstveno na antimikrobnu aktivnost novih agenasa i to sa različitih aspekata, uključujući uticaj potencijalnih novih terapeutika na suzbijanje virulencije patogenih mikroorganizama.
• Tijana Šušteršič je student doktorskih studija na Fakultetu inženjerskih nauka, Univerziteta u Kragujevcu, gde je i zaposlena kao asistent. Učestvuje u izvođenju vežbi na matičnom fakultetu iz čak 11 predmeta iz oblasti veštačke inteligencije, programiranja, kompjuterske grafike i bioinženjeringa. Na doktorskim studijama usavršavala se u zemlji i inostranstvu. Član je više nacionalnih i međunarodnih stručnih i naučnih društava i recenzent u više visoko indeksiranih međunarodnih časopisa. Oblast naučnog istraživanja Tijane Šušteršič je primenjena informatika u inženjerstvu, a cilj je da pokaže da veštačka inteligencija može da se primeni na više različitih grana medicine i pomogne u medicinskoj dijagnostici. Bavi se i implementacijom algoritama veštačke inteligencije u cilju razvoja epidemiološkog modela širenja KOVID-19 bolesti na nivou populacije, kao i personalizovanog modela razvoja kliničke slike kod pojedinca zaraženog ovom bolešću.

Od pokretanja programa 2010. godine do danas, na konkursu za Nacionalne stipendije učestvovalo je više od 600 mladih naučnica, a najboljima su do sada dodeljene 32 stipendije, u ukupnom iznosu od gotovo 20 miliona dinara.
Konkurs za prijavu za naredni ciklus programa nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“ biće otvoren 1. januara 2022. godine. Konkurs je namenjen mladim naučnicama u Srbiji, do 35 godina starosti, koje su upisale ili završile doktorske ili postdoktorske studije u oblasti prirodnih nauka. Svake godine dodeljuju se po tri stipendije, svaka u iznosu od 5 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Detaljne informacije o programu i proceduri konkurisanja za stipendije moguće je naći na internet stranici www.zeneunauci.co.rs. 

Cilj međunarodnog programa „Za žene u nauci“ je da širom sveta, a tako i u našoj zemlji, podrži izvanredne žene istraživače koje svojom posvećenošću, dostignućima i vizijom doprinose napretku nauke i društva. U Srbiji se u okviru ove inicijative već jedanaest godina, u partnerstvu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Komisije Republike Srbije za saradnju sa UNESKO-m i kompanije Loreal Balkan (L’Oréal Balkan), nagrađuju najbolje mlade naučnice.

Министарство науке, просвете и технолошког развоја снажно подржава изврсност у науци и посвећено је дугорочном обезбеђивању квалитета научноистраживачког рада, изјавио је Бранко Ружић, први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја, приликом свечаног потписивања Меморандума о разумевању у циљу пружања подршке процесу трансформације института који обављају научноистраживачку делатност.

Како би смо осигурали квалитет научноистраживачког рада неопходно је да ојачамо научноистраживачке организације. Зато је Влада Републике Србије и створила предуслове за трансформацију научноистраживачких института који подразумевају: јачање капацитета института кроз експертску подршку, обуке и укључивање у релевантне међународне научне мреже, подршку у трансферу технологије и научноистраживачких резултата и унапређење стратешке инфраструктуре. Подршку за овај процес који је од изузетног значаја за изврсност и релаевантност српске науке обезбедили смо од наших партнера – Светске банке и Европске уније. Циљ је да, попут наших великих научника и изумитеља, науку ставимо у функцију развоја економије и друштва у целени“, рекао је министар.

За трансформацију института опредељено је око 14 милиона евра, кроз Пројекат акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији – Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship Project (SAIGE), који се финансира и реализује кроз чврсто партнерство Републике Србије, Светске банке и Европске уније, са циљем додатног улагања у науку, технолошки развој, иновације и иновативно предузетништво.

Говорећи о значају пројекта, чија је реализација почела у мају 2020. године, проф. Др Виктор Недовић, директор пројекта SAIGE, истакао је да се реализација одвија кроз три компоненте које обухватају: даљу реформу научноистраживачког сектора, подршку програма Фонда за науку и јачање сарадње са српском дијаспором, као и Подршку новом Програму Фонда за иновациону делатност – Програму Акцелерације. Поред тога из ових извора подржава се даље спровођење Стратегије паметне специјализације и одржавање континуираног дијалога са заинтересованим странама како би мере подршке имале већи ефекат.

Министарство је у 2020. години спровело процес вредновања института који обављају научноистраживачку делатност на основу упитника у коме су институти сами проценили тренутно стање и кључне прилике за унапређење. Институти су се такође изјаснили о томе да ли желе да на добровољној основи наставе даље учешће у процесу који подразумева спољну међународну експертску процену и припрему плана трансформације. Након изјашњавања уследила је селекција и одабрана је прва група од шест института која је наставила учешће у даљем процесу. Крајњи резултат ове фазе су планови трансформације усаглашени са руководствима института.

„SAIGE пројекат је од великог значаја не само за Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство већ и за све учеснике па и саму научну заједницу Србије јер кроз ову подршку у смислу трансформација научних института имамо већу шансу да се укључимо у глобалне токове како науке тако и економије“, истакла је др Јелена Беговић, директор Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

Наш институт је прошао кроз сличан пројекат у претходним годинама и заиста можемо да посведочимо колики је утицај имао на нас од самог врха института до истраживача. Најбољи показатељ данас огледа се у велики успеху који остварујемо како на позивима Фонда за иновациону делатност и Фонда за науку тако и у значајном повећању пројеката са домаћим и међународним компанијама на пољу биотехнологије и биомедицине“, рекла је она.

Институти који су обухваћени подршком:

– Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство

– Институт за физику

– Институт за примену нуклеарне енергије ИНЕП

– Електротехнички институт Никола Тесла

– Институт за ратарство и повртарство из Новог сада

– Институт за међународну политику и привреду

Циљ пројекта SAIGE је да се побољша релевантност и изврсност научних истраживања и подигне капацитет научноистраживачких организација, као и да се унапреди иновативно предузетништво и приступ изворима финансирања за раст компанија и доприносе расту и конкурентности српске економије.

Пројекат SAIGE подржава и даљу реформу научно истраживачког сектора, програме Фонда за науку у циљу јачања веза између привредног и академског сектора, као и програме Фонда за иновациону делатност у циљу развој  иновативних  привредних друштава.

Први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић честитао је студентима Високе школе струковних студија из Лесковца изванредан успех и освојене медаље на 18. Интернационалном гастрономском фестивалу у Истанбулу.

Поносни смо на ваш успех! Честитам вам у име Министарства просвете, науке и технолошког развоја и у своје лично име изванредне резултате на међународном гастрономском фестивалу у Истанбулу. Медаље које сте освојили, на овом престижном такмичењу, у изузетно јакој конкуренцији су доказ ваше успешности и умећа, али и доказ да Србија има квалитетно високо образовање. Желим вам да и убудуће достојно и успешно презентујете вашу школу, нашу земљу и свој народ“, поручио је министар.   

На такмичењу које је одржано у Истанбулу, у Турској, од 22. до 26. децембра 2021.године, на коме је учествовало око 2000 учесника из 15 европских и азијских држава, студенти из Србије освојили су пет златних, 10 сребрних и осам бронзаних медаља.

Народна скупштина Републике Србије усвојила је на четрнаестој седници, другог редовног заседања Предлог закона о иновационој делатности чији је предлагач Влада, односно Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Циљ доношења новог Закона о иновационој делатности јесте укључивање иновационог система Републике Србије у Европски истраживачки простор и Иновациону унију. На овај начин  иновациони систем се усмерава према истраживањима која за резултат имају иновативне производе и процесе који подстичу привредни и друштвени развој, планира се и отклањање препрека за приступ финансијским средствима и даје се подстицај трансферу технологија у привреду.

Главне новине које доноси нови Закон о иновационој делатности су: дефинисање нових иновативних субјеката (стартап, спиноф), као и инвеститора у иновациону делатност (пословни анђели), предвиђено је успостављање мреже научно-технолошких паркова као саветодавног тела у оквиру Министарства просвете, науке и технолошког развоја као и успостављање новог регистра субјеката националног иновационог система и проширене су надлежности Фонда за иновациону делатност.

Усвајањем кровне Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2021. до 2025. године – „Моћ знања“, а потом и Стратегије развоја стартап екосистема Републике Србије за период од 2021. до 2025. године, са акционим плановима, заокружен је стратешки оквир иновационог система Републике Србије, док је усвајањем новог Закона о иновационој делатности унапређен регулаторни оквир.

Од понедељка,  27. децембра у основним и средњим школама примењиваће се први модел наставе, односно ученици ће наставу похађати непосредно, одлучио је Тим за праћење и координисање примене превентивних мера у раду школа.

Ова одлука се не односи на основне и средње школе у АП Војводина, у којима је јуче завршено прво полугодиште.

Према подацима из надзора преузетим из електронског система „Сервис јавног здравља“ које је Министарству просвете, науке и технолошког развоја доставио Институт за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ у недељи од 16. децембра до 22. децембра 2021. године број оболеле деце школског узраста од 6 до 18 година је био 885 (0.11%) оболелих.

У основним и средњим школама у Србији, укупно је 3 (0.01%) одељењa (16 и мање ученика), којa су због најмање три случаја инфекције ученика у одељењу променила начин организације рада са непосредног рада на онлајн наставу у последњих 10 календарских дана. Укупно је 55 (0.14%) одељења (17 и више ученика) која су због најмање два случаја инфекције ученика у одељењу променила начин организације рада са непосредног на комбиновани модел у последњих 10 календарских дана и 14 (0.03%) група у којима се из комбинованог модела наставе прешло на онлајн (појава три случаја инфекције ученика) у последњих 10 календарских дана.