Просветне вести

На 4. Европској олимпијади из физике за ученике средњих школа, ученици из Србије освојили су две златне, једну сребрну и две бронзане медаље.

Богдан Рајков и Добрица Јовановић, ученици Математичке гимназије у Београду, освојили су златну медаљу, Петар Самарџић из Математичке гимназије у Београду сребрну, док су ученици исте школе Душан Бегуш и Страхиња Николић освојили бронзану медаљу.

Ученике су припремали наставници: Наташа Чалуковић, Иван Станић и Бранислав Цветковић.

Ово такмичење требало је да буде одржано у Румунији, али је због пандемије вируса корона организовано на даљину. Од 20. до 26. јула на 4. Европској олимпијади је учествовало више од 250 ученика из 57 земаља.

Учешће Србије на овом такмичењу, избор екипе и припреме за такмичење организовали су истраживачи Института за физику у Београду. Ученици из Србије задатке су радили у просторијама Института за физику, уз поштовање свих прописаних епидемиолошких мера.

Ученик четвртог разреда Математичке гимназије Филип Колџић освојио је сребрну медаљу на Међународној мендељејевској хемијској олимпијади, а и остали такмичари из Србије постигли су запажен резултат.

Ученици из Србије су први пут ове године добили прилику да учествују на овом престижном такмичењу из хемије које већ више од пола века окупља средњошколце из различитих држава.

Иако је претходно планирано да се овогодишња 54. Међународна мендељејевска олимпијада одржи у априлу у Будимпешти, због тренутне пандемије коронавируса такмичење је одржано 13-18. јула преко интернета, а организатор такмичења био је Департман за хемију Московског државног универзитета Ломоносов.

Тим из Србије су поред Филипа Колџића чинили: Јован Марковић, ђак трећег разреда Гимназије из Крушевца, Жарко Ивковић, ђак четвртог разреда Гимназије „Светозар Марковић” из Ниша и Василије Пантелић, ђак трећег разреда ХIV београдске гимназије.

Вођа екипе био је др Нико Радуловић, професор Природно-математичког факултета у Нишу.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја договорило је рад допунских школа у Словенији и Албанији и лекторе за српски језик на универзитетима у Љубљани и Тирани.

Захваљујући Министарству спољних послова и амбасади Србије у Љубљани, као и удружењима Срба и Српске православне цркве у Словенији дошло се до сазнања да је 1.500 деце у допунским школама у Словенији исказало потребу за учење матерњег језика и националне културе.

У завршној је фази припрема формирања група по регијама и обезбеђивања превоза,  као и наставника који ће радити. Потребно је укупно 12 наставника, од чега већ четири живе у Словенији. За будуће наставнике биће спроведен конкурс у наредном периоду, изјавио је министар Младен Шарчевић.

Због новонастале ситуације,  у овом тренутку није могуће да се потпише протокол о коришћењу словеначких школа, али ће, према речима министра, то бити реализовано током лета.

Последњих годину дана интензивно се радило и  на формирању српских допунских школа у Албанији и то у Фјеру и Скадру. Обезбеђена су два наставника, као и лектор за српски језик на универзитету у Тирани.

У Београду је недавно потписан Споразум између Филолошког факултета из Београда и Факултета за стране језике из Тиране.

Овај Споразум подразумева формирање катедре српског језика и увођење лектора. Ово је историјски догађај за заједницу Срба у Албанији, јер Срби никада нису имали своје школе ни учење језика на нивоу универзитета, додао је министар Шарчевић.

Дуготрајним радом и увођењем „малог Шенгена“ председника Републике Србије, отворила су се врата сарадње између Србије и Албаније. У фази припреме су и документа  на основу којих ће се унапредити односи ове две земље у области образовања и науке, као и међусобно признавање диплома.

Када дозволе епидемиолошки услови, министар Шарчевић ће током лета посетити Тирану и Скадар.

У последње три године, Министарство просвете науке и технолошког развоја  посветило је пажњу деци која живе у дијаспори и процесу који се огледа кроз дизајнирање допунских школа са тежиштем на Србе из региона.  

У оквиру УН Политичког форума на високом нивоу у Њујорку у уторак,7. јула 2020. године одржана је он-лајн конференција посвећена достизању циљева одрживог развоја путем науке, технологије и иновација у периоду након пандемије COVID19, под називом ,,Трасирање пута ка одрживом опоравку и спремности на изазове у периоду пред нама” (STI Roadmaps for SDGs – paving the pathways for sustainable recovery and future resilience).  

Ова конференција одржана је у организацији Владе Републике Србије – Министарства просвете, науке и технолошког развоја и уз подршку Међуресорне радне групе за примену Агенде Уједињених нација о одрживом развоју до 2030. године Републике Србије, Владе Јапана, Обједињеног истраживачког центара Европске комисије и Међуагенцијског тима УН за науку, технологију и иновације.

Отварајући скуп, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику и председавајућа Међуресорне радне групе за спровођење Агенде Уједињених нација о одрживом развоју до 2030. године, проф. др Славица Ђукић Дејановић, нагласила је да су наука, образовање и технолошки напредак једни од стубова на којима почива Агенда Уједињених нација о одрживом развоју до 2030. године, као и да је даље развијање и напредовање, али и финансијско улагање у њих, од великог значаја за све. Министарка се осврнула и на важност ових сегмената у кризним ситуацијма, као што је пандемија COVID19.

Проф. др Виктор Недовић, помоћник министра за међународну сарадњу и европске интеграције, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, координатор процеса израде Стратегије паметне сепцијализације и члан Међуресорне радне групе за спровођење Агенде Уједињених нација о одрживом развоју до 2030. године поделио је искуства, изазове и успехе Републике Србије у развоју мапе пута науке, технологије и иновација са фокусом на циљеве одрживог развоја, а повезано са претходно спроведеним поступком при доношењу Стратегије паметне специјализације (2020-2027) и израдом Акционог плана. Такође је указао на значај брзог одговора научних и технолошких капацитета које Србија има у периоду пандемије и оном који следи након тога.

Овај догађај представио је резултате и објединио перспективе и научене лекције из искуства развијених држава, као што је Јапан, као и оних из Глобалног програма Уједињених нација за дефинисање Мапе пута за науку, технологије и иновације за достизање циљева одрживог развоја, у оквиру којег је Република Србија учествује као једна од пет одабраних земаља поред Индије, Кеније, Етијопије и Гане. Закључци и перспективе са овог форума ће се искористити за проналажење могућих решења и путева који би водили до одрживе пост-пандемијске стварности и опоравка.

Он-лајн скупу је присуствовало преко 100 званичника из целог света.

Имајући у виду изражене потребе наставника верске наставе и још увек нерешен радно-правни статус ових наставника од 2001. године, Министарство је донело одлуку да у школској 2020/2021. години омогући формирање група за обавезне изборне предмета на начин како је то рађено у претходним школским годинама.

То значи да ће се донети Стручно упутство за формирање одељења и група за 2020/2021. годину примењивати тако што ће се величина група за верску наставу и грађанско васпитање одобравати већ у првом степену, на нивоу школских управа тако да се обезбеди да највећи број ових наставника задржи постојећу норму, односно да се не смањује број одобрених група.

У току наредне, школске 2020/2021. године биће размотрене могућности да се, по решавању радног статуса наставника верске наставе, предвиде додатни модели и простор за њихово ангажовање у раду школе, у оквиру системских пројеката и нових организационих решења у виду обогаћеног једносменског рада, са циљем повећања васпитне функције школе.

Све школе и школске управе су обавештене о овој одлуци, која ће примењивати у финансирању рада школа од 1. септембра 2020. године.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић и председници репрезентативних синдиката потписали су данас Посебни колективни уговор за запослене у установама предшколског васпитања и образовања чији је оснивач Република Србија, Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе.

Министар Шарчевић је после потписивања Посебног колективног уговора навео је да су потписивањем ПКУ регулисана и унапређена прва и статус запослених у предшколским установама.

Овим Посебним колективним уговором унапредили смо права  запослених у предшколским установама. Доградили смо одредбе које се односе на рад запослених у доба пандемије, регулисали и друга питања у вези са заштитом запослених, као и условима рада синдиката, рекао је министар Шарчевић.

Споразум су потписали председница Самосталног синдикат предшколског васпитања и образовања Србије Босиљка Јовановић, председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић и председник Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“ Томислав Живановић.

Представници синдиката истакли су значај потписивања овог Посебног колективног уговора. Председница Самосталног синдикат предшколског васпитања и образовања Србије Босиљка Јовановић оценила је да је ПКУ и анекс претходног Уговора, јако важан и да ће запослени у предшколским установама добити  нова права, која до сада, незаслужено нису имали.

Добили смо више дана годишњег одмора, солидарна давања, више плаћеног одсуства, право на јубиларну награду и нека друга ситнија права која су до сада имали наши оснивачи –  јединице  локалне самоуправе, а запослени у предшколским установа су неоправдано били дискриминисани, навела је Јовановић.

Председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић навела је да је данашње потписивање ПКУ веома значајно  за запослене у предшколским установама.

Само пре три године Посебни уговор није ни постојао. Овај ПКУ је ушао у систем права које имају и сви остали запослени у образовању. Предшколске установе су овим заокружиле своју улогу у образовном систему земље, навела је Илић.

Председник ГСПРС „Независност“ Томислав Живановић је рекао да је много тога урађено у области предшколског образовања и додао да у тренутку када је постао председник синдиката није постојао ни закон који регулише ову област.

Добро је да смо на централном нивоу регулисали права запослених у предшколским установама, јер су права била различита од локалне самоуправе до локалне самоуправе. Потписивање ПКУ је корисно за комплетан систем, закључио је Живановић.

Унапређивање образовања на језицима националних мањина је један од приоритета Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Након усвајања новог Закона о уџбеницима 2018. године направљен је велики помак у обезбеђивању квалитетних уџбеника на језицима националних мањина. Сви одобрени уџбеници и уџбенички комплети налазе се у Каталогу уџбеника на језицима националних мањина за школску 2020/21. годину који је доступан на сајту Министарства на линку: http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2020/06/KATALOG-UD%C5%BDBENIKA-NA-JEZICIMA-NACIONALNIH-MANJINA-2020-21.pdf

Ученицима који наставу похађају на албанском језику на располагању стоји укупно 86 уџбеника, од чега 43 по новим програмима наставе и учења.

Захваљујући афирмативном приступу одобравања уџбеника, знатно је повећан број одобрених уџбеничких јединица на албанског језику те је до сада одобрен укупно 31 уџбеник од 1-8. разреда према новим програмима наставе и учења. Од тог броја, поменута комисија је прегледала и одобрила 24 нова уџбеника на албанском језику који су и објављени у новом Каталогу уџбеника за школску 2020/21. годину на мањинским језицима. Каталог сада садржи 58 уџбеника на албанском језику (за предшколско васпитање и образовање, за 1-8. разред основне и I-IV разред средње школе, од тога 7 уџбеника из 2018, 1 из 2019. године и још једном помињемо да са овим новоодобреним уџбеницима сада има укупно 32 уџбеника од 1-8. разреда основне школе по новим реформисаним програмима наставе и учења. Укупно 8 уџбеника, тренутно су у процедури разматрања ради одобравања од стране комисије, након чега ће бити стављени у Допуну каталога, тако да очекујемо ће и ти уџбеници бити на располагању ученицима од септембра 2020. године. Поред уџбеника на албанском језику, ученицима који похађају целокупну наставу на албанском језику на располагању стоје и уџбеника за предмет Српски као нематерњи језик, а од 28 уџбеника у Каталогу 12 је одобрено по новим програмима наставе и учења.

Афирмативни приступ у процесу одобравања уџбеника на албанском језику подразумевао је формирање Радне групе на нивоу Министарства која је реализовала низ радних састанака са Националним саветом албанске националне мањине, Издавачком кућом Албас, Заводом за уџбенике, Координационим телом Владе за општине Прешево, Медвеђа и Бујановац, као и сарадњу са албанском министарком образовања и спорта. Са циљем унапређивања рада на овом врло важном задатку, Министарство је формирало Комисију за стручну оцену квалитета рукописа уџбеника на албанском језику за основну школу коју чине доктор филолошких наука са Катедре за албанологију и мастер професор албанског језика и књижевности, као и професор разредне наставе, наставник Српског као нематерњег језика из Бујановца.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја поздравља одлуку колега из ресорног министарства Републике Албаније да подрже Национални савет албанске националне мањине и обезбеде средства за припрему и штампање нових уџбеника на албанском језику и изражава наду да ће се сарадња, која даје видљиве резултате, наставити и у наредном периоду.