Просветне вести

Агенција за спречавање корупције, у сарадњи са Министарством просвете и Заводом за унапређивање образовања и васпитања, организује програм обуке Развијање вредности и етичког понашања код ученика основних и средњих школа.

Обука је акредитована решењем министра просвете као обука од јавног интереса и нуди предлоге наставних активности и корисне образовне ресурсе који се могу користити у настави. Обука је бесплатна за све полазнике и траје 16 сати, 1 онлајн дан (8 сати) на платформи за учење на даљину ЗУОВЕду, и један дан (8 сати) у непосредном извођењу. Намењена је наставницима разредне и предметне наставе, стручним сарадницима и  директорима.

Пријава се врши преко пријавног формулара на следећем линку, и траје до 15.10. 2026. године, након чега се пријаве затварају.

Услед ограничених капацитета, пријављени полазници ће се груписати према школским управама, у чијим градовима седиштима ће се одвијати дан непосредне реализације. Полазници ће  добити упутство за регистрацију, приступне параметре за онлајн обуку и тачан датум почетка обука на личне мејл адресе, које су уписали у пријавни формулар, у периоду након 15. 10. 2026. Регистрација на обуку је обавезна.

Тачни датуми почетка обука биће објављени након затварања пријава.

Као део програма за ученике средњих школа Научно-образовно културног центра „Вук Караџић” у Тршићу, од 24. јула до 1. августа је по пети пут успешно реализован семинар Музикологија и етномузикологија. Учесници су били ученици средњих музичких школа из Сомбора, Новог Сада, Шапца, Ваљева, Крушевца, Ниша, Земуна и Београда. И овога пута семинар су осмислили и реализовали музиколози и етномузиколози, сарадници Музиколошког института САНУ – др Бојана Радовановић Шупут, виши научни сарадник и руководилац програма, др Јелена Јовановић, научни саветник и редовни члан САНУ, др Биљана Милановић, виши научни сарадник, др Марија Думнић Вилотијевић, виши научни сарадник, др Марија Голубовић, научни сарадник, и мср Зорана Гуја Дражета, истраживач-сарадник.

Овог лета, семинар је био организован паралелно на два нивоа, будући да су га похађали и почетници али и ђаци који су се вратили у Тршић по други пут: Анђела Андрејић, Маша Поповић, Љубица Пуача, Теодора Јовановић, Урош Бабић, Инга Лаћарац, Никола Цвикић, Татјана Вукић, Јулија Богићевић, Зоја Теодоровић, Инес Урошевић, Хана Урошевић, Петра Ђорђевић и Петар Михајловић. Као и до сада, ученици су похађали уводна предавања из музикологије и етномузикологије, те историје српске уметничке и традиционалне музике, упознавали се с основним методологијама и литературом у наукама о музици, похађали радионице посвећене језичкој култури и функционалној писмености. Највише пажње посвећено је упознавању с историјом српске музике, како уметничке и традиционалне, тако и популарне. Услед нових развоја у технологији који имају снажан утицај и на хуманистику и образовање, ове године су по први пут одржани предавања и радионице о употреби вештачке интелигенције у музици и музикологији, етичким и правним аспектима ове проблематике, као и новим могућностима које се сада отварају у науци и уметности.

Ученици су, уз предавања и радионице, имали обавезу да за време семинара припреме по две усмене презентације – једну у групи, а другу самостално. Групне презентације имале су за циљ да ђаке упознају с истакнутим фигурама српске музикологије, етномузикологије и музичког извођаштва. Када је реч о индивидуалним презентацијама, ђаци су добили подстицај да сами одаберу тематску област према сопственим интересовањима и, поготово, сопственим музичко-извођачким искуствима, те су у консултацијама с менторима дефинисали конкретне теме. Тако је пажња у оквиру самосталних презентација посвећена Руковетима Стевана Стојановића Мокрањца из аналитичког и извођачког аспекта, утицајним личностима и извођачима попут Олге Јанчевецке, различитим типовима инструмената на нашим просторима (мембранофони инструменти, фрула, тамбура), питањима традиционалне музике као нематеријалног културног наслеђа, коледарским песмама и обичајима, додолским песмама, крајишкој музици, хорском стваралаштву Војислава Илића, музици за клавир Душана Радића и Исидора Бајића, учешћима Србије на Такмичењу за Песму Евровизије и жанру етно-џеза у стваралаштву контрабасисте Ненада Василића. 

Поред наставних активности, ученици су са професорима посетили и Вукову кућу, а у сарадњи с колегама и ученицима са семинара Фолклористика, који се одвијао у истом периоду, и ове године је одржан интердисциплинарни квиз који је комбиновао проверу општег знања и културе, те знања усвојеног непосредно на семинарима.

Разговори с ученицима у коначници програма показали су да међу њима влада изузетно интересовање за повратак на семинар Музикологија и етномузикологија и у наредним годинама, као и да се код већине пробудила знатижеља усмерена ка студијама музикологије и етномузикологије, због чега ће и професори и организатори семинара и убудуће свесрдно и пожртвовано радити на његовом осмишљавању, иновирању и спровођењу.

Тршић, 19–21. јунa 2026.

Од 19. до 21. јуна 2026. године, у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу одржана је седма Интеркатедарска србистичка конференција. Тема конференције је гласила „Значај часописа за развој србистике“.

Конференцију су ове године организовали проф. др Милош Ковачевић, председник Програмског одбора, проф. др Бојан Јовић из Института за књижњвност и уметност и проф. др Рајна Драгићевић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.

На конференцији су учествовали представници свих научних србистичких инстутиција и учитељских факултета из Србије, Републике Српске и Црне Горе. Било је чак девет пленарних излагања и двадест кореферата.

Пленарне реферате изложили су академик Јасмина Грковић Мејџор (Нови Сад), Гордана Раичевић, дописни члан САНУ (Нови Сад), др  Бојан Јовић (Београд), проф. др Рајна Драгићевић (Београд), проф. др Бојана Вељовић Поповић (Крагујевац), проф. др Лидија Томић (Никшић), доц. др Горан Милашин (Бања Лука), проф. др Валентина Питулић (Косовска Митровица), проф. др Татјана Трајковић (Ниш.)

Кореферате су изложили др Светлана Слијепчевић Бјеливук (Београд), Добрила Бегенишић (Београд), др Снежана Милосављевић Милић (Ниш), др Весна Николић (Београд), др Марина Јуришић (Београд), др Јелена Марићевић Балаћ (Нови Сад), др Саша Кнежевић (Пале), др Јелена Јанковић (Београд), др Мирјана Бојанић Ћирковић (Ниш), др Мирјана Бечејски (Лепосавић), др Станислав Станковвић (Косовска Митровица), др Милена Митровић и др Страхиња Полић (Београд), др Наташа Киш и др Ивана Антонић (Нови Сад), др Сања Микетић Суботић и др Југослава Ракић Младеновић (Косовска Митровица), Мирјана Стакић (Ужице), др Јелена Јосијевић Митић (Јагодина), др Драгана Станковић (Врање), др Драгана Новаков (Нови Пазар), др Саша Ђукић (Бијељина) и проф. др Милош Ковачевић (Београд).

Након изложених реферата уследила је дискусија о проблемима изложени у рефератима. Конференција је завршена усаглашавањем ставова и усвајањем Декларације о улози часописа у развоју србистике. Већ следећег дана, 22. јуна 2026. године, Декларација је у целости објављена у Новостима, а реакција стручне јавности на њу биле су врло позитивне.

Програмска активност „Лето у завичају“ реализује се под покровитељством Министарства просвете шесту годину за редом. У Центру је у периоду од 6. до 12. јула 2026. боравила група од 100 ученика српске допунске школе из дијаспоре. Њихов боравак у Србији финансира Министарство просвете у целости. У првој групи гости Центра били су ученици допунских школа из Аризоне-САД, Грчке, Данске, Норвешке, Италије, Словеније, Немачке, Француске и Швајцарске .

Са ученицима је боравило и седам наставника који реализују српску допунску наставу у земљама из којих долазе.

Ученици у Тршићу унапређују своја знање из српског језика, историје, традиције и културе.

За њих је Министарство просвете у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања припремило радионице српског језика, музичку, драмску, фолклорну и радионицу пустовања.

Такође, за ученике је организована посета Бањи Ковиљачи и етно селу Сунчана река, манастиру Троноша и Вуковој родној кући.

До краја лета још две групе ученика из допунских школа на српском језику у иностранству биће са својим наставницима гости Министарства просвете и Научно-образовно-културног центру „Вук Караџић“ у Тршићу.

У Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу у периоду од 12. до 23. јула 2026. године реализован је етнолошко-антрополошки програм намењен студентима основних и мастер студија етнологије и антропологије Филозофског факултета Универзитета у Београду. У програму је учествовало 24 студената и студенткиња, док су наставу, радионице и теренски рад реализовали: проф. др Милош Миленковић, проф. др Марко Пишев, доц. др Невена Милановић Минић, (сви са Универзитета у Београду – Филозофског факултета, Одељења и Института за етнологију и антропологију), као и Теодора де Лука и Огњен Паројчић, истраживачи-приправници Етнографског института САНУ.

Програм је био организован као јединствена образовна целина са активностима прилагођеним различитим нивоима претходног знања и искуства полазника. Студентски програм имао је карактер стручне теренске праксе и непосредне примене претходно стечених методолошких знања.

Студентски део програма био је организован као теренска пракса током које су студенти и студенткиње истраживали следеће тематске области:

1. Антропологија исхране и пића: конструкција прошлости и локалног идентитета кроз гастрономску и туристичку понуду у Јадру;
2. Нематеријално културно наслеђе између административне фикције и етнографске реалности на примеру Вуковог сабора
3. Културно-специфично знање о феномену зависности – културне представе о научном ауторитету на пољу (лечења) зависности
4. Нематеријална димензија индустријског наслеђа: културне представе о лозничкој Вискози.

Рад је обухватио припрему истраживања, упознавање са етичким принципима теренског рада, формулисање истраживачких питања, израду водича за разговор, одабир саговорника и непосредно прикупљање етнографске грађе. Посебно су увежбавани етнографски интервју, посматрање са учествовањем, вођење теренског дневника и бележење контекста у којем су подаци настали.

Заједничке теренске радионице одржаване су свакодневно и биле су посвећене размени запажања, разматрању методолошких недоумица и постепеном усмеравању истраживања. На тај начин теренски рад није сведен на механичко прикупљање одговора, већ је третиран као процес у којем студенти истовремено уче да слушају саговорнике, уочавају неочекиване појаве и преиспитују сопствене претпоставке.

Прикупљена грађа је након теренског рада транскрибована, систематизована, архивирана и анализирана. Студенти и студенткиње су на основу интервјуа, теренских бележака и другог прикупљеног материјала припремили завршне презентација (на основу којих ће писати своје завршне радове и конференцијске презентације). Резултати ће бити представљени на завршној годишњој манифестацији Викенд (нематеријалног) културног наслеђа у Београду, крајем године, чиме је студентска пракса повезана са даљим наставним, истраживачким и јавним активностима.

Боравак у Тршићу и упознавање са природним, историјским и културним наслеђем лозничког краја представљали су важан део програма. Полазници су посетили Вукову кућу, манастир Троношу, Музеј језика и писма, Музеј Јадра, Центар за културу и друга значајна места, а ове посете су повезиване са темама обрађеним на предавањима, радионицама и током теренских истраживања. Тиме је непосредно окружење Центра коришћено као простор учења, посматрања и постављања нових питања, а не само као место одржавања наставе.

На основу рада полазника, њихових завршних презентација, дискусија и свакодневног ангажовања, може се закључити да су основни циљеви програма остварени.

Факултет за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду, у сарадњи са Министарством просвете и Заводом за унапређивање образовања и васпитања, организује онлајн обуку за наставнике разредне наставе који ове школске године остварују наставу из предмета Дигитални свет у првом, другом, трећем и четвртом разреду основне школе.

Обука је намењена наставницима разредне наставе који до сада нису похађали неку од обука из овог предмета.

Обука је акредитована решењем министра као обука од јавног интереса и нуди предлоге наставних активности и корисне образовне ресурсе који се могу користити у настави, а одвија се на платформи за учење на даљину ЗУОВЕду.

Пријава се врши преко пријавног формулара на следећем линку, и траје до 5.10.2026. године, након чега се пријаве затварају.

Сву пријављени наставници добиће упутство за регистрацију, приступне параметре за онлајн обуку и тачан датум почетка обука на личне мејл адресе, које су уписали у пријавни формулар, у периоду након 5.10. Регистрација за обуку је обавезна.

Тачни датуми почетка обука биће објављени након затварања пријава.

Обука траје 16 сати (две недеље). Све обуке почињу са реализацијом током октобра.

У Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу у периоду од 23. јуна до 4. јула 2026. године одржана је радионица Етнологија и културна антропологија намењена ученицима средњих школа. У програму је учествовало 28 ученика и ученица из Републике Србије, Републике Српске и Републике Северне Македоније, док су наставу и радионице реализовали: проф. др Милош Миленковић, проф. др Марко Пишев, доц. др Невена Милановић Минић, Тамара Зарић и истраживачица-приправница, др. Ања Златовић, научна сарадница (сви са Универзитета у Београду – Филозофског факултета, Одељења и Института за етнологију и антропологију).

Програм је био организован као јединствена образовна целина са активностима прилагођеним различитим нивоима претходног знања и искуства полазника. Средњошколски програм био је усмерен на упознавање са основним темама, појмовима и методима етнологије и антропологије. Циљ програма био је развијање способности да се култура, друштвени односи и свакодневни живот посматрају истраживачки и без свођења сложених појава на унапред усвојена објашњења.

Настава за средњошколце обухватила је предавања и радионице посвећене темама као што су: културно наслеђе, религија, тело, сродство, идентитет, популарна култура, методологија и друге. Посебна пажња посвећена је повезивању академских знања са појавама које су полазницима блиске из свакодневног живота, медија, филмова, породичног искуства и локалног окружења. Ученици и ученице су кроз групни рад, читање одабране литературе, анализу етнографских примера и дискусије постепено упознавани са начином на који етнолози и антрополози постављају питања, прикупљају грађу и тумаче културне појаве.

Филмски програм представљао је саставни део наставе. Играни, документарни и етнографски филмови нису коришћени само као илустрација појединих тема, већ и као извори за анализу начина на који се приказују друге културе, друштвени проблеми, истраживачи и њихови саговорници. Свакодневне дискусије после пројекција омогућиле су полазницима да вежбају аргументовање, поређење различитих тумачења и критичко преиспитивање сопствених првих утисака.

У завршном делу програма ученици и ученице су, уз менторску подршку наставника, припремили презентације о следећим темама:

1. антропологија религије: процеси секуларизације и десекуларизације и ревитализација религије (сујеверје и феномен тарота на друштвеним мрежама, представе о сектама у програмима веронауке, религијски синкретизам на примеру колективних прослава Божића);
2. антропологија рода, сродства и тела (представе о наслеђивању карактеристика из антрополошког угла, матрилокалност у Србији – некад и сад, gender reveal на друштвеним мрежама, украшавање тела, тетоваже и лепотни идеали, телесно искуство у хипнотерапији)
3. нематеријално културно наслеђе (коло и КУД као елементи нематеријалног културног наслеђа, култ мртвих у заједници Влаха)
4. антропологија популарне културе и музике (конструкција мита о Атлантиди, приказ оријенталних народа у западној кинематографији, млади и традиционална музика, мистични елементи у српском „новом таласу“, ритуално понашање на музичким фестивалима, антрополошка анализа навијачких култура, социополитичка и музичка другост у српској реп музици)
5. антропологија материјалне културе (напуштени простори и неместа)
6. антропологија науке и образовања (популизам и псеудонаука, архитектура мита о балканским пирамидама, антрополошка анализа мита о Ел Дораду, теорије завере – равноземљашки покрет, представе о етницитету и иденитету и уџбеницима, конструкција мита о канибализму)

Ови радови показали су да су полазници били у стању да усвојене појмове примене на конкретну грађу и да самостално формулишу истраживачка питања и тумачења утемељена у науци. Резултати средњошколског семинара биће представљени на завршној годишњој конференцији „Млади и србистика“ на Филолошком факултету Универзитета у Београду у децембру 2026. године, док ће изабрани радови бити објављени у истоименом зборнику.