У Српској допунској школи у Базелу ђаци учитељице Андријане Адамовић последњих недеља причали су о ручним радовима, а највећу пажњу посветили су надалеко чувеном пиротском ћилиму. Да би што боље осетили лепоту, текстуру, боје и те чудесне шаре у помоћи је прискочио Александар Петровић, тата Андријаниног ученика, седмогодишњег Теодора. Он је родом из Лесковца. Завршио је Електротехнички факултет у Београду и докторирао клиничку неурологију на Оксфорду, а данас ради као консултант у Базелу. Њихов базелски дом украшен је ћилимима различитих величина, боја и шара.
– У мојој породици пиротски ћилими су саставни део живота још од кад постоје писани трагови и предања о самој породици. Најстарији примерак који чувам и за који знам да је везен за нас још је из доба Турака, пре ослобођења јужних крајева Србије од Турака, пре 1878. Он је припадао мојој чукунбаки и спасавао се кроз оба светска рата и кроз Балканске ратове. Има јако необичну причу и мени је најдражи – рекао је Александар.
Теодоров тата договорио се са учитељицом да дође једно суботње јутро у школу и донесе мањи ћилим да га деца погледају и опипају. Припремили су презентацију, лоцирали Пирот на мапи Србије, упознали ђаке са овим градом и знаменитостима, а велика помоћ био је и каталог пиротских ћилима Етнографског музеја. Један нетипичан час могао је да почне. А почео је малом варком. Понуђен је комад украшеног памучног ткања и деца су у првом тренутку била збуњена. Али, одмах су га упоредили са правим пиротским тепихом и уочили разлику.
– Александар ме је одушевио приступом овој теми. Био је изузетно креативан и деца су уживала. Поверио ми је да му није свеједно да стане пред овакву публику. Међутим, кад је преузео моје место у учионици, било је јасно да је потпуно природан, спонтан, али и спреман. Свој таленат дугује и мајци, дугогодишњој професорки енглеског језика у Лесковачкој гимназији – рекла је Андријана Адамовић.
Ученици су имали мноштво питања, радознало су окретали каталог “Два лица”, а најзанимљивије им је било да чују како се зове која шара и какво значење она има. Ћилим који су разгледали има “само” седамдесетак година, али је изузетних боја и украса.
– Верујем да је тема пиротског ћилима занимљива и данашњој деци. Има много ствари које су вредне у Србији и ово је нешто не само материјално, него и нематеријално, што траје кроз векове, са чиме се на неки начин и идентификујемо јер нас прати кроз слике, филмове, успомене, кроз наше таванице и подруме, где се можда такви ћилими и дан-данас крију, а њихова лепота остаје непромењена. Важно је да наша деца овде у дијаспори виде да из Србије могу понети и много тога што је традиционално. Без обзира на то да ли је ћилим у Швајцарској, Немачкој или у Србији, он задржава свој смисао – рекао је Александар.
Време је пролетело свима и деци и предавачу, а и учитељици која се нашла у новој улози у својој учионици. Сви су били пуни утисака и додатних питања на које су добили све одговоре.
Највише им се допала “корњача”
Теодор Петровић је имао прилику да види оца у некој другој улози и видело се да ужива и да је поносан. Није хтео да се изјасни ко боље предаје: тата или учитељица.
– Ја знам већ пуно ствари, али сам нешто данас први пут научио – рекао је Теодор.
– Највише нам се допало кад смо учили шта значе шаре и што се свој деци највише допала “корњача” – рекли су Сара и Сташа Павловић.
И Петри Адамовић је драго што је чула за шару која се зове “корњача”.
Миа Петровић је рекла да јој се све свидело, а највише јој се допало кад су гледали разне ћилиме на сликама. Марта Адамовић је радосна што су учили имена ћилима и што је могла да види прави ћилим, “који је много тврд”.
Емили Петровић се допала књига са сликама, а Сара Павловић каже:
– Мени се допало што смо пипали тврди тепих и што је све било пуно боје.
Марилена Бишаи је овако проценила час:
– И мени се највише свидело што смо видели нешто меко, што није ћилим, и после прави ћилим. Он је тврд да се не поцепа.
Сара Гајић је такође уживала у разгледању књиге са лепим ћилимима, уз обећање:
– На следећи час у донети ћилим који је исткала моја баба. Није пиротски, али га волим.
Колика је цена и где може да се купи
Великом заинтересованошћу деце био је изненађен и гост-предавач.
– Мој главни утисак, иако су деца мала, имају од седам до 11 година, јесте да је у њима развијена свест о лепоти у оку посматрача. Наравно, питала су и колико кошта ћилим и где може да се купи. Оно што ми је посебно мило јесте што је учитељица Андријана имала слуха да на један интерактиван начин укључи и родитеље у саму наставу. За мене је ово непроцењиво искуство. Искусио сам атмосферу у учионици, спознао шта је то што деца у српској школи у Швајцарској желе да чују и како се наставница труди да им покаже и да их научи. Све има своју сврху и све ми се свидело – закључио је Александар.
Виолета Алексић – Вести
