Издвојене вести

Народна традиција је неизоставни део мозаика у плану и програму наставе на српском језику у иностранству. Народне ношње, стари занати, предмети, обичаји, песме и приче представљају изазов и подстицај за ученике који желе више да сазнају о својој отаџбини.

Изглед народних ношњи и традиционално израђених предмета нису непознаница за велики број ученика. Неки од њих су се упознали с њима непосредно учешћем у културно уметничким друштвима у Швајцарској и приликом посета својим бакама и дедама.

Полазећи од ових искустава ученика, наставници Миља Стевић и Александар Николић су са својим ученицима у кантону Цирих организовали часове израде сувенира на тему народне традиције.

Практичном раду је претходило неколико часова обраде теме и прикупљање материјала, предмета и делова народне ношње у сарадњи са родитељима. Ученици су на часовима имали прилике да путем презентација, разговора и размене информација поделе своја искуства и усвоје нова знања.

Као резиме и примена наученог ученици су добили прилику да самостално израде сувенире (магнете) које су понели својим кућама.

Многе мале шајкаче, опанци, ћилими, јелеци, лицидерска срца, кецеље у облику сувенира украсиле су домове ученика и обрадовале родитеље.

Сувенири као „откуп“ за празник Детињци

Већина ученика је одлучила да своје радове поклони родитељима или браћи и сестрама за Нову годину, али било је и оних којима ће радови послужити као „откуп“ за Детињце. Међу њима су Нина, Марко и Диана из породице Раичић, који се сваке године самостално припремају за овај породични празник. Ове године нису имали никакву дилему шта ће учинити са својим сувенирима у чију су израду уложили много труда и љубави. Планирају да их сачувају до празника у својој соби, а онда да изненаде родитеље можда најлепшим „откупом“ до сада.

У складу са околностима изазваним пандемијом и уз придравање са епидемиолошких мера које прописују надлежене институције, у Франкфурту на Мајни реализован је  пројекат Бојама кроз ћирилицу  на велико задовољство ученика као и извођача Пројекта.

У оквиру пројекта који је реализован током новмебра 2021. године, изведене су три радионице 06. 11. 13. и 20. новмебра 2021. године, а изложба радова насталих за време радионоца организована је 27. новембра 2021. године у галерији Вест-Кунст у Франкфурту на Мајни. У радионицама је учествовало укупно 44 учесника који похађају Допунску наставу на српском језику. Пројекат Бојама кроз ћирилицу заснован је на потреби неговања ћириличног писма и калиграфије. Осим уметничке вреднсности, калиграфска техника има свој културни и историјски значај у српској традицији. Овим пројектом учесници су се упознали са основима калиграфије и њеног значаја у српској култури. Поред неговања ћириличног писма, оспосовљавања ученика за примену једноставних калиграфских техника и развијање вештине цртања орнамената, пројекат је имао за циљ и јачање вештина за учешће у групном раду.

Пројекат Бојама кроз ћирилицу подржан је од стране Министарства за културу и информисање Републике Србије, а реализатори пројекта су академски сликари Споменка Алечковић и Сава Букинац.

Радионице су биле унапред добро припремљене преко мреже Допунске наставе на српском језику и удружења српских грађана у Франкфурту на Мајни, што је омогућило планирање активности у складу са циљевима Пројекта. Из техничких и епидемиолошких разлога Пројектом су реализоване три радионице са по 16 учесника. На унапред припремњеном материјалу учесници су у временском периоду од два сата могли да изразе своју креативност и ликовне вештине у складу са својим узрасним могућностима. Учесници су веома зинтересовано и посвећено учествовали у раду, што је резултирало веома креативним и разноврсним ликовним продуктима насталим у групном раду учесника. У току рада ученици су се упознали са изгледом ћириличног калиграфског писма и техником украшавања слова орнаментима. Видљиво је било задовољство како деце тако и родитеља пројектом који је по први пут изведен на овим просторима.

Након одржаних радионаца учесници су имали прилику да промовишу своје продукте на изложби која је отворена 27.новембра 2021. године и трајала је до 12. децембра 2021. године.

У оквиру изложбе ученици Допунске наставе на српском језику извели су краћи програм на тему ћириличног писма и кроз рецитације, дрмаске приказе и песму употпунили су овај догађај. Сви учесници радионоца добили су калиграфски ручно исписане српске кратке умотворине (пословице и изреке)  као успомену и подсећање на учешће у радионицама.

Запослени у образовању и васпитању уложили су труд да, поред отежаних услова за рад у условима и мерама превенције због епидемије вируса COVID-19, примене стечена знања и вештине са семинара и доставе примере добре праксе на 11. конкурс „Сазнали на семинару – применили у пракси“, Центра за професионални развој запослених у образовању, Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Конкурс је објављен 20.09.2021. године, а рок за достављање радова био је 20.10.2021. године. Пристигло је 96 радова из 14 области. Услове конкурса испунио је 81 рад. Од тог броја изабрано је 25 радова за базу примера добре праксе, а пет је предложено за награду. Централна комисија прегледала је радове предложене за награду и доставила резултате избора:

• Прва награда за рад „Ученички кувар – Моје омиљено јело“, аутора Љупке Малацко, Основна и средња школа са домом ученика „Петро Кузмјак“, Руски Крстур
• Друга награда за рад „Развој српског књижевног језика“, аутора Весне Петровић, ОШ ,,Петар Петровић Његош“, Зрењанин
• Трећа награда за рад „Народна лирика у Фибоначијевом низу и у капи етеричног уља“, који је продукт тимског рада у којем су учествовале: Биљана Ајдачић, Љубица Луковић и Марина Груичић, Гимназија, Ивањица.

Захваљујемо свим учесницима конкурса и честитамо награђеним ауторима и ауторима чији су радови ушли у базу Примера добре праксе.

РАДОВИ КОЈИ СУ УШЛИ У БАЗУ РАДОВА КОНКУРСА ЗА 2021. ГОДИНУ

• Први светски рат – Шта би било да Гаврило Принцип није убио Франца Фердинанда? (жеље, циљеви и последице зараћених страна) – Биљана Градојевић, Основна школа “Веселин Маслеша”, Београд (Вождовац)
• Програмирање у математици – Мирјана Томовић, Основна школа “Милунка Савић”, Витановац
• Оживљена граматика – Бојана Ракоњац, Основна школа “Ђорђе Симеоновић”, Подгорац
• Хипербола – једначина, конструкција, асимптоте – Зорка Ратковић, Гимназија, Чачак
• Netiquette – Милица Бугариновић, Основна школа “Предраг Кожић”, Дубовац
• Кроз објектив Мондријановог дизајна – Александра Филиповић, Основна школа “Црњански”, Јагодина
• У Земљи пчела – Сузана Димитријевић, Основна школа “Вук Караџић”, Смедеревска Паланка
• Здрава недеља за здрав живот – Јела Стевановић, Основна школа “Павле Поповић”, Вранић
• Свемир кроз призму дигиталних прича – Јелена Гајић, Основна школа ,,Црњански” у Јагодини
• Одговоран однос према здрављу – Слађана Опачић, Гимназија, Врњачка Бања
• ,Фантастично биље – Марија Јеверичић, Гимназија “Свети Сава”, Пожега
• Туризам у Србији – Неда Вулићевић, Основна школа “Петар Петровић Његош”, Зрењанин
• Распоред копна и воде на Земљи – Савица Ђурђевић, Основна школа “Љупче Шпанац”, Бела Паланка
• Пројекције дужи у специјалном положају – Рената Мишулић, Прва техничка школа, Крагујевац
• Потрага за аутопортретом – Бранислава Цуцић Топалов, Основна школа “Исидора Секулић”, Шајкаш
• Инсекти – Maријана Такач, ПУ “Радосно детињство”, Нови Сад
• Народна лирика у Фибоначијевом низу и у капи етеричног уља – Биљана Ајдачић, Гимназија, Ивањица – 3. награда 2021. године
• Развој српског књижевног језика – Весна Петровић, Основна школа “Петар Петровић Његош”, Зрењанин – 2. награда 2021. године
• Израда слајд презентација и постера на тему “Интернет и електронска комуникација” – пројектна настава (међутематско повезивање у облику пројектне наставе). – Соња Поповић, Медицинска школа са домом ученика “Сестре Нинковић”, Крагујевац
• Здрава исхрана и физичка активност – Јадранка Шијан, Основна школа “Кнез Лазар”, Лазаревац
• Књижевна култура – Валентина Паровић, Гимназија “Урош Предић”, Панчево
• Од лименке до украса – Гордана Петровић, Машинска техничка школа “14. октобар”, Краљево
• Ученички кувар – Моје омиљено јело – Љупка Малацко, Основна школа и гимназија “Пјетро Кузмјак” са домом ученика, Руски Крстур – 1. награда 2021. године
• Екологија на немачком у дигиталној форми – Јасмина Ковачевић, Основна школа “Доситеј Обрадовић”, Нови Сад
• Историја језика – Славица Марковић, Основна школа “Љупче Николић”, Алексинац

У Српској допунској школи у Базелу ђаци учитељице Андријане Адамовић последњих недеља причали су о ручним радовима, а највећу пажњу посветили су надалеко чувеном пиротском ћилиму. Да би што боље осетили лепоту, текстуру, боје и те чудесне шаре у помоћи је прискочио Александар Петровић, тата Андријаниног ученика, седмогодишњег Теодора. Он је родом из Лесковца. Завршио је Електротехнички факултет у Београду и докторирао клиничку неурологију на Оксфорду, а данас ради као консултант у Базелу. Њихов базелски дом украшен је ћилимима различитих величина, боја и шара.

– У мојој породици пиротски ћилими су саставни део живота још од кад постоје писани трагови и предања о самој породици. Најстарији примерак који чувам и за који знам да је везен за нас још је из доба Турака, пре ослобођења јужних крајева Србије од Турака, пре 1878. Он је припадао мојој чукунбаки и спасавао се кроз оба светска рата и кроз Балканске ратове. Има јако необичну причу и мени је најдражи – рекао је Александар.

Теодоров тата договорио се са учитељицом да дође једно суботње јутро у школу и донесе мањи ћилим да га деца погледају и опипају. Припремили су презентацију, лоцирали Пирот на мапи Србије, упознали ђаке са овим градом и знаменитостима, а велика помоћ био је и каталог пиротских ћилима Етнографског музеја. Један нетипичан час могао је да почне. А почео је малом варком. Понуђен је комад украшеног памучног ткања и деца су у првом тренутку била збуњена. Али, одмах су га упоредили са правим пиротским тепихом и уочили разлику.

– Александар ме је одушевио приступом овој теми. Био је изузетно креативан и деца су уживала. Поверио ми је да му није свеједно да стане пред овакву публику. Међутим, кад је преузео моје место у учионици, било је јасно да је потпуно природан, спонтан, али и спреман. Свој таленат дугује и мајци, дугогодишњој професорки енглеског језика у Лесковачкој гимназији – рекла је Андријана Адамовић.

Ученици су имали мноштво питања, радознало су окретали каталог “Два лица”, а најзанимљивије им је било да чују како се зове која шара и какво значење она има. Ћилим који су разгледали има “само” седамдесетак година, али је изузетних боја и украса.

– Верујем да је тема пиротског ћилима занимљива и данашњој деци. Има много ствари које су вредне у Србији и ово је нешто не само материјално, него и нематеријално, што траје кроз векове, са чиме се на неки начин и идентификујемо јер нас прати кроз слике, филмове, успомене, кроз наше таванице и подруме, где се можда такви ћилими и дан-данас крију, а њихова лепота остаје непромењена. Важно је да наша деца овде у дијаспори виде да из Србије могу понети и много тога што је традиционално. Без обзира на то да ли је ћилим у Швајцарској, Немачкој или у Србији, он задржава свој смисао – рекао је Александар.

Време је пролетело свима и деци и предавачу, а и учитељици која се нашла у новој улози у својој учионици. Сви су били пуни утисака и додатних питања на које су добили све одговоре.

Највише им се допала “корњача”

Теодор Петровић је имао прилику да види оца у некој другој улози и видело се да ужива и да је поносан. Није хтео да се изјасни ко боље предаје: тата или учитељица.

– Ја знам већ пуно ствари, али сам нешто данас први пут научио – рекао је Теодор.

– Највише нам се допало кад смо учили шта значе шаре и што се свој деци највише допала “корњача” – рекли су Сара и Сташа Павловић.

И Петри Адамовић је драго што је чула за шару која се зове “корњача”.

Миа Петровић је рекла да јој се све свидело, а највише јој се допало кад су гледали разне ћилиме на сликама. Марта Адамовић је радосна што су учили имена ћилима и што је могла да види прави ћилим, “који је много тврд”.

Емили Петровић се допала књига са сликама, а Сара Павловић каже:

– Мени се допало што смо пипали тврди тепих и што је све било пуно боје.

Марилена Бишаи је овако проценила час:

– И мени се највише свидело што смо видели нешто меко, што није ћилим, и после прави ћилим. Он је тврд да се не поцепа.

Сара Гајић је такође уживала у разгледању књиге са лепим ћилимима, уз обећање:

– На следећи час у донети ћилим који је исткала моја баба. Није пиротски, али га волим.

Колика је цена и где може да се купи

Великом заинтересованошћу деце био је изненађен и гост-предавач.

– Мој главни утисак, иако су деца мала, имају од седам до 11 година, јесте да је у њима развијена свест о лепоти у оку посматрача. Наравно, питала су и колико кошта ћилим и где може да се купи. Оно што ми је посебно мило јесте што је учитељица Андријана имала слуха да на један интерактиван начин укључи и родитеље у саму наставу. За мене је ово непроцењиво искуство. Искусио сам атмосферу у учионици, спознао шта је то што деца у српској школи у Швајцарској желе да чују и како се наставница труди да им покаже и да их научи. Све има своју сврху и све ми се свидело – закључио је Александар.

Виолета Алексић – Вести

На основу прикупљених информација на Инфо дану пројекта #ДигиталнаЕкспедицијаИзазов 2021/2022, и захтева великог броја наставника и стручних сарадника за продужењем трајања конкурса, организатор је одлучио да се помери рок за достављање идејних пројеката. Нови рок за пријаву на конкурс је 28.12.2021. до 15 часова.

Све информације о Конкурсу погледајте на линку испод.