Просветне институције

Позив за наставнике грађанског васпитања у основноj школи да се приjаве на бесплатну обуку „Употреба драмске едукациjе у грађанском васпитању“

Време одржавања: 3. и 4. јуна 2022.
Место одржавања: Ниш

Завод, у сарадњи са ОЕБСом, организуjе дводневну, бесплатну обуку „Употреба драмске едукациjе у Грађанском васпитању“за наставнике Грађанског васпитања у основноj школи са териториjе целе Србиjе.

Обука jе акредитована и налази се на листи семинара од jавног значаjа. Учесници обуке добиjаjу 12 бодова стручног усавршавања.

Аутор и реализатор обуке jе Пол Мареj, који има велико искуство у примени различитих драмских техника у едукативне сврхе.

Прве три ове обуке са наставницима Грађанског васпитања реализоване су на енглеском језику, без превођења. Како су учесници исказали велико задовољство обуком приступили смо организацији још једне обуке али са преводиоцем како би и наставници који се не служе енглеским језиком имали прилику да се упознају са употребом драмске едукације.

Обука ће се одржати  3. и 4. јуна 2022., уживо у Нишу. За учеснике ван Ниша путни трошкови нису покривени организациjом обуке али трошкови смештаjа jесу (ноћење и доручак у хотелу, а ручак је предвиђен за све учеснике обуке).

Због специфичности начина на коjи се одвиjа обука места има само за 20 наставника Грађанског васпитања у основноj школи, без обзира у ком циклусу реализуjу оваj изборни програм. Критеријум избора наставника јесте време пријављивања за обуку.

Приjаве се примаjу до недеље 15.5.2022. у 15 часова.

одељење Библиотеке града Београда  поводом Међународног дана књиге за децу и стогодишњице рођења Душана Радовића, ученица петог разреда Милица Петровић, која похађа допунску наставу на српском језику код наставнице Милице Марковић у Менедорфу код града Цириха, освојила је друго место у категорији ученика из дијаспоре од петог до осмог разреда.

На предлог Биљане Букинац, координаторке Допунске наставе на српском језику, а уз претходно одобрење Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ученици који похађају наставу на српском језику у иностранству имали су прилику да учествују на традиционалном конкурсу, који сваке године, педесет пет година заредом, расписује Дечје одељење Библиотеке града Београда поводом Међународног дана књиге за децу који се обележава другог априла, на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена.  С обзиром на то да се ове године прославља и стогодишњица рођења Душана Радовића, тема овогодишњег конкурса била је „Да ли ми верујете?“. Ликовне и литерарне радове оцењивао је стручни жири у сатаву библиотекара Дечјег одељења, писца за децу Стефана Митића Тићмија и илустратора Косте Миловановића. Награђени су ликовни и литерарни радови у категорији ученика из Србије и ученика из дијаспоре, на два узрасна нивоа: од првог до четвртог разреда и од петог до осмог.

Награђена ученица из Швајцарске Милица Петровић, поносна је на своје досадашње резултате. Она је на недавно расписаном конкурсу „Најлепша бајка“, Културног центра „Чукарица“, одржаног поводом Светског дана читања бајки, похваљена за своју бајку „Топла суза“, заједно са ученицом Леном Барбуловић из Базела наставнице Данијеле Глишић, која је похваљена за бајку „Сова са слике“.

„ Волим да пишем приче, пишем их и на српском и на немачком. Једино што на немачком пишем само реалне приче, док кад пишем на српском, могу да маштам колико хоћу“, открила нам је Милица.

У наставку текста можете прочитати њен награђени литерарни рад који ће објавити дневни лист „Политика“ на страници Политика за децу.

Да ли ми верујете

Замислите, децо,  једну кућу и на кући једну планину.
И један крокодил уђе у кућу.
И окупа се у приземљу, у једном бурету.
Да ли ми верујете?
Затим оде на први спрат и поједе једног печеног медведа на тањиру.
Попне се на други спрат и попије пуну каду воде.
На трећем спрату, замислите, нaђе један огроман кревет и преспава цео дан.
Да ли ми верујете?

Пробуди се следећег дана,
попне се на четврти спрат и нађе тамо,
замислите, панталоне, кошуљу, ципеле, кравату и фрак.
Тако одевен, кроз димњак оде даље на брдо.
Попне се чак на врх брда и виде да је брдо од шлага и чоколаде.
Да ли ми верујете?

Онда је, замислите, појео цело брдо
и са огромним стомаком легао на место поједеног брда.
Тад кући припадне мука од оноликог крокодила,
и она брзо скочи на њега, па оста тамо до дан данас.
А оно се брдо сад зове Крокодилски стомак.
Да ли ми верујете?

У новонасталој ситуацији и у складу са препорукама, Програм обуке за запослене у образовању /Дигитална учионица/дигитално компетентан наставник – увођење електронских уџбеника и дигиталних образовних материјала одвијаће се путем интернета.

Погледајте списак школа којима обука почиње 12, 13. и 14. 04. 2022. године

Обука је обавезна за све наставнике, стручне сараднике и директоре у основним школама, гимназијама, средњим стручним и уметничким школама и спада у категорију обука од јавног интереса. Циљ обуке је професионално оснаживање наставника за коришћење савремене информационо-комуникационе технологије у свакодневној настави, оспособљавање наставника за коришћење дигиталних уџбеника и отворених образовних ресурса, како и коришћење система за управљање наставом и учењем у дигиталном окружењу и  већег броја алата за самостално креирање образовних ресурса.

Завод за унапређивање образовања и васпитања је директорима школа које су укључене у нови круг обука проследио обавештење са списком наставника који ће похађати обуку.

Наставници ових школа дужни су да самостално попуне пријаву са личним подацима према упутствима које ће добити од директора своје школе.

Обавештења о следећим циклусима обука објавићемо на сајту Завода за унапређивање образовања и васпитања zuov.gov.rs

У финалу Међународног такмичења ,,Немањићи” са темом ,,Знаменити Срби”, одржаном у Чачку од 3. до 7. априла, екипе ,,Божури” из Басана дел Грапа и ,,Српски радозналци” из Скија заузеле су 2. и 3. место, а екипа ,,Соколови” из Љубљане 4. место. Судећи по утисцима и целокупној организацији, ђацима ће учешће у овом квизу бити незаборавно, а посебно зато што им је рад и знање уприличило те тренутаке, почев од дружења, излета у Тршић, Студеницу и Кадињачу, до посете Храму Светог Саве у Београду и сусрета са Његовом светости патријархом Порфиријем на Благовести. Опширније на школском сајту: Знањем до звезда

На конкурсу „Да ли ми верујете” Дечјег одељења „Чика Јова Змај” Библиотеке града Београда, прву и две треће награде су освојиле три ученице четвртог разреда српске допунске школе у Словенији. Састави које су ученице послале инспирисани су наставом о бајкама и сновима наших највећих научника Тесле, Пупина и Миланковића. Опширније: Награде Дечје библиотеке „Чика Јова Змај”

Поводом Међународног дана књиге за децу, 2. априла, уприличено је књижевно вече, на коме је српски писац Александар Гаталица, саветник за културу у Амбасади Републике Србије у Љубљани, разговарао са ученицима Српске допунске школе у Постојни. Књижевно вече део је овогодишњих сусрета „На крилима речи”, које је осмислила Српска допунска школа у Словенији под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у сарадњи са Амбасадом Републике Србије у Љубљани. У Паризу је одржан традиционални Сабор песника српске дијаспоре, који су отворили ђаци рецитовањем поезије српских песника и музичким интерпретацијама. У сарадњи са КУД-ом ,,Извор” Српска допунска школа у Париском региону наставила је неговање пријатељства писањем писама вршњацима на Косову и Метохији. Како би изгледала позивница писца за журку, али и обележивачи за књиге, замислили су ученици у Паризу поводом конкурса „Читалићи”, који се за ученике из дијаспоре спроводи у сарадњи са блогом „Словце“. Смотра читалаштва је у Календару такмичења и смотри Министарства просвете Републике Србије. Учешће у ваннаставним активностима у функцији је креативне надградње непосредног рада са ученицима. Опширније: Поводом Међународног дана књиге за децу

Почео је нови циклус „Образовног круга“, пројекта који се реализује  четврту годину у континуитету између редовних школа у Србији и српских допунских школа у Француској, Италији и Немачкој. Овогодишњи сусрети обухватају теме „Причам ти о себи и о свом крају“, „Рад инспирисан традицијом“, „Језик кости нема, али кости ломи: брзалице и загонеталице“. Централна тема везана је за традицију, а изабрана је у складу са предстојећим васкршњим празницима. Опширније: Почео нови циклус „Образовног круга”.

Најчаробнија ствар на овом свету је управо живот. Сва чаролија саткана је у самом живљењу. Ми, људи, смо врло моћна и креативна бића која своју будућност одређују у сопственим мислима, а имамо и ту моћ да своје мисли преточимо у говор или да их напишемо на папир. Тако постајемо најбољи ствараоци многих ствари.

Поводом 2. априла,  светског Дана књиге за децу, Дечја библиотека „Змај“ из Београда расписала је конкурс на тему: „Да ли ми верујете?“ Ученици су имали задатак да напишу песму, причу или да нацртају цртеж инспирисан стиховима Душка Радовића „Да ли ми верујете“. Свако је могао да измашта неку нестварно занимљиву причу и да је преточи у литерарни састав.

И на овом конкурсу, као и многим другим претходним, учешће су  узели ученици допунске наставе на српском језику у покрајинама Баварска и Баден-Виртемберг, која је у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Похвале и награде, свакако, нису изостале.

Ученица 8.разреда допунске  школе на српском језику из Инголшата, Стела Сабо, узела је учешће на конкурсу. Рад јој је ушао у најужи избор и добила је похвалу.

Стела је написала  веома маштовит и занимљив литерарни састав где је употребила чаролију своје маште. На једној старој железничкој станици дешавале су се разне необичне ствари, једној зеленоокој девојчици. Да ли је девојчица из приче сама ауторка, Стела? Остаје и нама, читаоцима, да измаштамо.

Наставница Александра Цветковић је врло поносна на своју ученицу, с обзиром да ово није први конкурс на коме је Стела учествовала.

„Једна велика похвала за труд, за краснопис, за педантност, за тачност и настави да корачаш само крупним корацима напред, Стела!“, ове речи упутила је наставница својој ученици.

И ученица 3. разреда Сташа Матијашевић из Винендена је својом песмом на тему „Да ли ми верујете“ привукла жири и тако заслужила од њих посебну похвалу.

„Сташа је врло креативна девојчица. Њена песма, коју је написала, на најбољи начин то и показује“, сматра њена наставница Валентина Дамјановић.

Ученица Хана Ерцег, која похађа наставу у Бад Канштату је добила трећу награду. На часу српског језика је обрађена песма „Да ли ми верујете“, која је била подстицај ученицима за стварање песама.

На питање како је дошла на идеју да напише песму, ученица Хана је одговорила: „Идеја је сама дошла, чим ми је учитељица рекла да напишем песму или причу. Искрено, да бих написала песму морам имати доста стрпљења, док писање прича ми је лакше. Писање ове песме ми није било тешко.“

„Ученица Хана Ерцег показује велико интересовање за читање, што јој је сигурно помогло да лепо пише и ствара. Редовно похађа наставу на матерњем језику, одлично говори српски језик, што је за похвалу“, рекла је њена учитељица Славица Симић.

И на овом ликовно-литераном конкурсу учествовали су ученици наставнице Наташе Миленковић. Машту и емоције преточили су у ликовне радове, стихове и писану реч. Цртежи, песме и приче  ученика су путовали од Немачке до Београда, престонице Србије. Послато је 9 ликовних и 9 литерарних радова.  Бујна машта ученика из Улма награђена је другим местом за литерарни рад.

Јан Карић из Баден-Виртемберга је освојио другу награду.  Јан  је ученик 3. разреда, а допунску наставу на српском језику похађа у Улму. Група у Улму је отворена у децембру 2021. године у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Јан редовно долази на наставу, активно учествује у раду и нестрпљиво очекује наредни час, нове активности и дружење.

„Трудићу се да и даље мотивишем своје ученике да своје мисли и осећања изразе на њима својствен начин, кроз писану реч или ликовни израз. Врло сам задовољна досадашњим напретком својих ученика. Срећна сам када угледам осмехе на њиховим  лицима и радост за време наставе. Радује ме то што воле да долазе на часове и што радо учествују у ваннаставним активностима. Ученици су увек спремни за нове задатке и изазове, а напредак на тај начин не може изостати. Из дана у дан су све бољи, а њихов матерњи језик богатији. Посебно сам почаствована тиме што се истакао  рад ученика из дијаспоре у мору радова деце из Србије, јер је то потврда да смо сви заједно на правом путу“, истакла је наставница Наташа Миленковић.

„Када сам добила поруку од учитељице да је Јан освојио друго место била сам јако изненађена, а онда су  ме је обузели понос и срећа. Јан је као двогодишњак дошао у Немачку, али је још пре поласка у први разред читао и писао ћирилицу. Он веома воли да пише, али никада није волео да показује своје радове. У тренутку када сам прочитала да је освојио другу награду на литерарном конкурсу, била сам најпоноснија мама на свету. Вероватно то има још већу тежину и вредност јер живимо у страној земљи. Потом сам рекла њему да је награђен, а он је био очаран. Наравно, Јан као Јан, сматрао је да се није вероватно довољно потрудио када је освојио „само“ другу награду. Поносни бака и дека су на свечаној додели у Београду преузели Јанову награду. Чак су и пред свима присутнима прочитали његов рад. Једно дивно искуство за све нас, за нашу породицу и верујем велика мотивација  за Јана да настави да пише, да богати свој матерњи језик и да исказује своја најдубља осећања на језику који му по рођењу припада“, истакла је Јанова мама Марина Карић.

Поред награђених и похваљених ученика на конкурсу, координаторка Татјана Поповић похваљује и све ученике који су на дату тему своје мисли и слике преточили у стих, причу или цртеж.

„Дивно је када имамо толики број ученика који узимају учешће на различитим литерарним и ликовним конкурсима. Награда сваког ученика говори о раду наше школе и наставника и уједно представља не само  успех ученика који су освојили награду, већ и успех свих ђака, који ћирилицу пишу срцем и сликају бојама љубави према отаџбини“, поносно је закључила Татјана Поповић.

Аутори текста:
Наташа Миленковић, Александра Цветковић, Славица Симић и Татјана Поповић

Матеја Јовановић, ученик 7. разреда Допунске школе на српском језику у Хамбургу је освојио прву награду на конкурсу  „ Најлепша бајка“ у организацији Културног центра Чукарица.

На предлог координаторке Биљане Букинац, Допунска школа на српском језику у Хамбургу је прихватила учешће на конкурсу за најлепшу бајку. С обзиром да је број учесника био ограничен, наставница Татјана Филиповић је имала не тако лак задатак да одабере бајку којом ће представити Школу.

Татјана Филиповић: „ Матеја је ученик Допунске школе на српском језику у Хамбургу од ове школске године. Школовање је започео у Србији и наставио у Немачкој. Пошто никада није учествовао на литерарним конкурсима, донели смо одлуку да прихвати учешће на конкурсу „ Најлепша бајка“. Поред редовних школских обавеза које испуњава без тешкоћа и изузетног спортског талента, Матеја је показао и очаравајућу креативност и маштовитост. Захвална сам Матеји што је свој дар поделио са нама.“

Уз захвалницу за учешће на конкурсу Матејина бајка „ Марков дар“ се нашла у књизи „ Упловимо у чаробни свет бајки“ у издању Културног центра Чукарица. У предговору ове књиге Биљана Марковић Јевтић је написала: „ Ова наша магична књига почиње бајком „ Марков дар“ Матеје Јовановића. То је бајка о љубави и несебичном давању себе онима којима је помоћ неопходна, па и по цену да нам сопствена срећа измакне. Матејина машта води јунака Марка кроз живот пун тешкоћа, а као награду за његову племенитост дарује му срећну будућност“

Матеја Јовановић: „ Поред бројних обавеза у немачкој школи, увек издвојим време да читам на српском језику. Мени и мојој породици је веома важно да очувамо језик, традицију и културу којој припадамo. У кући увек разговарамо на српском језику и трудим се да што чешће пишем ћирилицом. Док сам живео у Србији играо сам фолклор. Жао ми је што овде немам ту могућност. Од наставнице сам добио предлог да учествујем на конкурсу за најлепшу бајку. Звучало је изазовно. Мотивацију сам нашао у бајкама које су ми читали бака и деда док сам живео са њима. У исто време сам читао и Српске бајке које сам добио у знак добродошлице у Српску школу. Јако сам се обрадовао када сам сазнао да сам освојио прву награду. Планирам да у будућности учествујем и на другим литерарним конкурсима и да се посветим писању“.

На недавно завршеним књижевним сусретима „Гордана Брајовић“, у оквиру којих је расписан и литерарни конкурс  за најуспешније радове из поезије и прозе, учествовали су и ове школске године ученици допунске наставе на српском језику у покрајинама Баден-Виртемберг и Баварска у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Успех ученика ни овога пута није изостао. Да наши ђаци у расејању итекако негују културу говорења и писања на језику земље порекла, показале су ученице Богдана Цветковић и Јулијана Живадиновић. Оне су написале песму на тему „Дрво“ и тиме освојиле прву, односно другу награду, а раме уз раме са нашим ђацима који похађају школу у Србији.

У многим митологијама стабло је симбол средишта света. То је веза између неба и земље. Корен продире дубоко у земљу, а гране се шире високо ка небу. У грчкој митологији култ дрвећа везан је за богињу Реу. У Египту је дрвеће предмет поштовања. Код Келта гајеви или шуме били су свети, а стари Словени су веома поштовали храст.

Тако је и Богдана Цветковић, ученица 2. разреда допунске школе на српском језику у Баварској, закључила у свом раду: „Дрво моје дрво, израсло си прво…“. „

„Ја бих лично то Богданино дрво упоредила са свима нама, који не живимо у својој отаџбини. Израсли смо прво, али на неком другом тлу. Ми, који увек са сетом у гласу спомињемо нашу Србију. Ми, који покушавамо да одржимо свој идентитет у туђини. Ми, који учимо ћирилицу и основе културе нашег српског народа. То смо ми, дрво са безброј имена- Богдана, Дамјан, Стела, Борис, Дуња, Алисија, Алексеј… Управо та биљчица који је истргнута из своје домовине и посађена на неко ново тло. Биљчица која своје корене пушта на новом тлу. Покушава да продре дубоко у земљу и рашири своју крошњу високо ка небу. Ја, као Богданина наставница у допунској школи, трудићу се да заливам ово дрвенце. Да му ојачам корен. Да му подам знање. Да пазим на њега како оно никада не би заборавило одакле је потекло. Бодрићу га да разграна велику крошњу, али исто тако подсећаћу га на прво тло одакле је оно потекло. Моја ученица Богдана Цветковић, тамо далеко…чува своје писмо. Корен је још нејак и тражи да се негује. Због своје спремности да се уклопи на тло одакле није потекла, трудићу се да је подржавам и бодрим, како би њен корен био најјачи у овом великом гају, а крошње пуне плодова“, закључила је Богданина наставница.

Песма Јулијане Живадиновић, ученице 4. разреда допунске наставе на српском језику у покрајини Баден-Виртемберг,  је прича о једном дрвету које… „пало је у шуми, нашли су га људи и одвезли ка Руми“. И баш од тог дрвета наста фијакер. Идеја да напише песму о коларству, старом занату и фијакерима, које праве мајстори колари, потекла је са часа. Наиме, на једном од тадашњих часова, наставница Татјана је са својим ђацима обрађивала коларство – један од старих заната и то је управо Јулијани дало идеју да на тему „Дрво“ напише песму о једном фијакеру.

„Јулијана је једна веома талентована ученица. Својим преданим радом и љубављу према свом матерњем језику, она додирује звезде, ствара мала књижевна дела, која ће се можда једнога дана наћи у некој од њених збирки“, истакла је Татјана Поповић.

А шта каже Борис, њен тата, који јој је у свему велика подршка, записали смо: „ Моја Јулијана је једна вредна девојчица. Чим се врати из редовне школе, креће да ради задатке из српске допунске школе. То је веома похвално и без обзира што јој увек сугеришем да се прво ипак мало одмори, она за то много не хаје“.

Да наши ђаци предано и озбиљно схватају значај свог завичајног језика нам је свима  потврда да ће га наставити неговати и сачувати од заборава, заливати му корен баш као што се залива и чува свака биљка.

Аутори текста: Александра Цветковић и Татјана Поповић

За ученике који похађају Допунску наставу на српском језику у источном делу Савезне Републике Немачке, последњи часови били су веома интересантни.

Поводом обележавања значајних празника и наставних тема, важно је да на редовним и онлајн часовима гостују представници културних и образовних институција из Републике Србије и СР Немачке. Ово је један од многих начина, како се наши ђаци повезују са матицом и усвајају знања која су везана за нашу земљу и њен историјски и географски контекст.

Конзул Милица Топаловић је гостовала на часу онлајн одељења Допунске наставе на  српском језику и са децом разговарала о томе чиме се бави један конзул, да ли је то занимање тешко и како конзул може помоћи нашим грађанима у иностранству.

У уводном делу часа наставница српског језика Марија Алексић је говорила ученицима уопштено на тему занимања и представила је путем презентације једно од најчешћих занимања у Републици Србији. Конзул Милица Топаловић поздравила је ученике лепим речима и казала им је неколико важних и занимљивих чињеница, које су везане за њен позив. Ученици су имали прилике да поставе конзулки и неколико интересантних питања. Занимало их је како и на који начин се постаје конзул, коју школу је завршила за то звање и да ли је њен посао тежак.

Ђаци су помно пратили њено излагање и са одушевљењем су реаговали на чињеницу да сада знају коме да се обрате, уколико случајно изгубе пасош или желе из неког разлога да добију нови.

У завршном делу часа организован је и квиз, где су ученици одговарали тачно на сва постављена питања и у част гостовања конзула из српске амбасаде у Берлину (конзуларног одељења), отпевали су и стихове српске народне песме „Разгранала грана јоргована.“

Поред конзулкиног гостовања, на часу су биле присутне и наставнице српског језика из Франкфурта Бојана Ракоњац, наставница из Лондона Вида Милојковић и наставница из Осла, Гордана Човић –Јовановић. Оне такође имају своје онлајн групе ученика и наставница Марија Алексић сматра да је ово била једна врста угледног часа и остваривање једне лепе и заједничке сарадње свих присутних гостију.

Ученике који су део онлајн одељења у оквиру пилот програма за извођење образовно-васпитног рада на даљину, као и редовне ученике који похађају наставу у Берлину, неопходно је  што више укључивати и у друге видове пројектних активности. На тај начин се успоставља сарадња и са другим наставницима и ђацима из осталих држава,  уз развијање међукултуралне свести свих ученика, која има за циљ позитиван утицај у развоју личности сваког детета и јачању културно-историјског идентитета.

У оквиру плодне сарадње коју Завод за унапређивање образовања и васпитања има са Организацијом за европску безбедност и сарадњу, мисија у Србији, у току 2021. године реализован је Пројекат чија је једна компонента била намењена мониторингу примене реформисаног програма грађанског васпитања у основној школи и гимназији. Циљ мониторинга је био да се прикупе подаци о тешкоћама које наставници имају са разумевањем и применом нових програма као и са коришћењем нових приручника како би се добиле смернице у ком правцу треба развијати даљу подршку овом изборном програму.

У уторак, 29.3.2022. у хотелу БАХ, у Београду, организован је скуп на коме су представљени најважнији резултати овог мониторинга. Учесници промоције били су из различитих институција али сви интересно повезани са грађанским васпитањем (наставници ГВ,  представници факултета, института, невладиних организација, медија, аутори дидактичких средстава за ГВ).

Промоцију су отворили заменица директора ЗУОВа госпођа Дејана Милијић Субић и у име ОЕБСа господин Артур Грејем, шеф одељења за владавину права и људска права. Резултате мониторинга презентовале су Татјана Матијаш и Елеонора Влаховић, координаторка пројекта. Након тога, с обзиром да је мониторинг показао да су нови програми ГВ од стране наставника оцењени као врло добри, свежи, свеобухватни, функционални али да постоји извесна несигурност наставника у њихвом остваривању, кроз дискусију која се развила недвосмислено се показало да треба наставити са  подршком овом изборном програму и то на различите начине. Могући начини су креирање наменских обука за наставнике ГВ, припрема додатних материјала, размена примера добре праксе али и предузимање мера које би унапредиле статус ГВ као и положај наставника који га реализују.  Учесници промоције мишљења су да треба радити и на широкој популаризацији ГВ јер се и после две деценије од његовог увођења још увек недовољно познаје његов садржај и очекивани исходи.

Током 2021/22. године основана је на школској интернет страници допунске наставе на српском језику у Француској, Италији и Словенији рубрика „Шампиони уче српски језик”. Предлог наставника Данила Спасојевића из Љубљане, који је припремио први текст о Александру Бојићу, ученику допунске наставе и државном прваку Словеније у боксу, радо су прихватиле све колеге.

Циљ покретања серијала текстова јесте представљање наших даровитих ученика, који поред љубави ка српском језику, историји и култури, постижу врхунске резултате у другим областима.

До сада су објављена четири текста у којима су интервјуисани мали спортисти. Поред радости деце услед јавног приказа њихових талената и изузетних резултата, примећена је мотивисаност међу њиховима вршњацима, који радо читају текстове, подстакнути да говоре о својим хобијима, постигнућима и сновима.

Наставници и ђаци су сложни у томе да ће једног дана бити поносни јер су бодрили и познавали будуће велике шампионе, који ће уз личне успехе, промовисати српски језик и своје порекло.

Упознајте државног првака Словеније

Упознајте првака Париског региона у пливању

Боксер без конкуренције у Словенији

Понос каратеа у Париском региону

Да образовно-васпитни рад на српском језику у иностранству пружа ученицима многобројна знања, буди хтења и подстиче умења, показују разноврсне школске активности у Француској, Италији и Словенији током марта – почев од стваралачког обележавања Међународног дана жена у већини наставних места, поетско-књижевних вечери са уметницима у Марибору и Љубљани, посета културно-уметничким програмима у Паризу, учења о српској традицији сарадњом са културним друштвима и ђачким породицама у Париском региону и Лиону, до повезивања наставног градива са садржајима везаним за еколошку тематику у редовним школама у Нансију и креативних „поздрава” пролећу и Светском дану поезије у Копру, Љубљани и Велењу. Радост је донело и оснивање дечје библиотеке у Копру и учешће ученика допунске наставе у избору за најлепшу српску реч: праскозорје. Опширније на школској интернет страници: https://srpski.fr/, чланак: „Настава даје знања, буди хтења и подстиче умења“

На недавно расписаном конкурсу „Најлепша бајка“, Културног центра „Чукарица“, одржаног поводом Светског дана читања бајки, од преко 50 пристиглих радова похваљени су и радови две ученице Допунске наставе на српском језику у Швајцарској­:

1. Сова са слике, Лена Барбуловић, 5. разред, Базел, Швајцарска
2. Топла суза, Милица Петровић, 5. разред, Менедорф, кантон Цирих, Швајцарска.

Ученице ће као награду добити књиге и дипломе, а њихове бајке читаће се на радионицама под називом  „Читам ти бајку“.

Топла суза
Милица Петровић, 5. разред,  Менедорф, кантон Цирих

Далеко на северу Русије, где су зиме хладне и снежне, у старој колиби са амбаром и стајом живели су муж и жена. Дуго су ишчекивали дете. Једне хладне, снежне ноћи родио се дечак. Имао је плаву косу и очи боје неба. Дали су му име Срећко. Растао је Срећко у радости и љубави, а за свој пети рођендан, једне хладне, снежне ноћи, добио је најлепши поклон – сестру плаве косе, очију боје неба, а коже беле као снег. Дали су јој име Пахуљица.

Једног топлог лета, пре него што је требало да напуни десет година, Пахуљица је нестала. Као да се истопила. Срећко је, након узалудног трагања, сео на коња и кренуо на пут. Ту ноћ провео је јашучи на коњу, кад му се у сну јави старац седе браде:

– Срећко, храбар си, али је дуг и опасан пут пред тобом. Прогутај ово зрно, постаћеш јачи од медведа. Али ником не откривај откуд ти та снага. Дајем ти и ову флашицу. У њој су три капљице. Ако ти будем потребан, капни једну.

Тада се Срећко пробуди из сна и виде да је стигао у једно чудно место. Сви су били тужни. Осмоглави змај мучио их је већ дуго година, узимао стоку, тако да за њих хране није било. А рекао је да кад нестане стоке, прелази на људе.  Срећко одлучи да се овде мало задржи, па одседне код једних старих људи. Оде у шуму да улови нешто за ручак, кад пред њега искочи јелен са златним роговима:

• Узми овог зеца. После вечере, слободно изађи пред змаја. И нестаде.

Старица се обрадовала што ће после дугог гладовања спремити зечји паприкаш, од које се неким чудом сви брзо заситише, па Срећко крену на обрачун са змајем.

Угледао га је на великом пољу како бљује варту док се земља тресла. Видевши колико је опасан, Срећко кану једну капљицу и на небу засија хиљаду јелена са златним роговима. Предводио их је старац седе браде, чаробњак Вид.  Змај љутито крене да бљује ватру, али му је изненадни ветар врати  у лице и он се запали. Хиљаду јелена дунуше да угасе запаљеног змаја и он нестаде са пепелом. Тако Срећко спаси град од страшног змаја, па настави потрагу за сестром.

Стиже до следећег града у коме се некада налазио извор живе воде, од које би свако оздравио. Али, он је пресушио. Краљ те земље обећао је своју кћер за жену оном ко успе да поврати извор. Срећку се принцеза врло свидела, па реши да остане. Кану другу капљицу, а Вид се појави и рече:

– У сред шуме налази се камен, а под њим змија. Успеш ли да је убијеш, прорадиће извор.

Срећко пронађе камен и подиже га. Искочи огромна змија која му у трен ока удави коња, али је он задави у једном маху. Прорадио је извор живе вода, краљ му поклони крилатог коња и обећану принцезу, али он рече да мора још један задатак да обави, па ће се вратити.

Попе се на врх планине у потрази за сестром. Ту угледа болесно дете како плаче, сажали се на њега и кану и трећу капљицу, која се претвори у сузу самилости. Дете оздрави,  а ветар понесе сузу високо у ваздух где се она претвори у пахуљицу. Гле чуда, баш из те пахуљице, створи се његова сестра Пахуљица. Срећни и радосни полетеше на крилатом коњу до Срећкове принцезе и остадоше сви заједно са оцем и мајком да живе на двору. Живели су срећно до краја живота.

Сова са слике
           Лена Барбуловић, 5. разред, Базел, Швајцарска

Била једном једна девојчица, која је живела у замку. Имала је кратку браон косу, таман до испод ушију. Била је танка и висока. Сви су је звали принцеза, иако она није била принцеза. Њена мајка је била куварица, а отац ловац. Краљ и краљица су за њу били као неки додатни родитељи. Она је била једино дете у замку, поред праве принцезе. Принцеза се звала Емилија, а она Лив. Њен отац ловац је доносио слике из даљине. Лив је лепо цртала. Волела је да црта слике, које јој је отац доносио. Једну слику је тако добро нацртала да су је краљ и краљица закачили у ходнику дворца. Била је то једна сова; изгледало је као да ће та сова директно да полети на онога ко је погледа. Била је она једна лепа бела сова. Сви који су долазили у дворану, питали су ко је нацртао ту слику. Краљ и краљица би рекли, да је то Лив нацртала. Али, нико им није веровао. Понекад, тако се чинило Лив, да се та сова помера. Пуно пута је сањала да она улази у ту слику и онда се нађе на једној лепој великој ливади. А око ње су летеле сове. Биле су то различите сове, браон, црне и свих могућих боја. А само једна је била бела. Све сове су летеле, ловиле мишеве и понеке од њих су биле оне које је Лив посећивала у Краљевском соварнику. Носиле су писма далеким замковима. Лив је волела да црта, али никад јој није успело тако нешто добро као ова сова. Једном је чак покушала да уђе у слику, као у њеним сновима. Али онда је увек само пипнула слику.

Принцеза није волела Лив. Она прво није разумела зашто, али онда је приметила, да је врло могуће, да је принцеза не воли, пошто јој је, како се Лив учинило, украла њене родитеље. Принцеза уопште није умела лепо да црта, једино што је добро могла, је било да пева. Принцеза је изгледала баш лепо и имала је црну дугу локнасту косу. Обе су знале да јашу. Понекад су се такмичиле у јахању, скоковима, у брзини и у дресури коња. Принцеза је увек побеђивала у дресури, у осталим вештинама је Лив била више талентована. Ливин коњ се звао Петар. Тако га је назвао њен тата, кад је био мали (по Петру Пану), а принцезин коњ се звао Ружица. Ружица је био беле боје и елегантан. Петар је такође био беле боје, али је имао црне и браон флеке, и грива и реп су му били браон. Петар није био баш елегантан, али је зато био моћан и брз. Лив је волела да јаше на Петру кроз шуме у околини, али по лошем времену није смела да иде напоље. Те шуме су је подсећале на њену слику са совом. Једног дана кад је била у шуми, срела је једног дечака, који је имао плаву кратку косу и браон очи. Личио је на принцезу, тај дечак се звао Јован и имао је коња Брегаву. Брегава и Петар су мало трчали кроз шуму, док су Јован и Лив ходали. Тада су стигли до једне ливаде, која је личила на ону ливаду са слике, на којој је Лив нацртала сову. Лив је узјахала Петра кад су дошли до оног места где би у њеним сновима требало да буде улаз у замак. Она је испружила руку и њени прсти су нестали, онда се спустила са Петра и прошла својом главом тамо где су нестали њени прсти; замало је пала у несвест, колико се уплашила кад је испред ње стајала Пикица, краљевско куче. Изгледа да су њени снови били истина. Она је опет извукла главу, али не пре него што је помазила Пикицу. Она то није хтела још да исприча Јовану, није хтела никоме да исприча. Лив се вратила у замак и онда је брзо отрчала у своју собу. Тамо је најпре једном ушла кроз мала вратанца у кујну. Направила је себи какао и прочитала једну књигу да би јој се разбистрио мозак.

Изгледа да се успавала, јер када се следећег дана пробудила, књига јој је лежала на стомаку и била је још обучена. Тог дана је Лив по први пут ушла у Краљевску бибиотеку. Данас јој је био рођендан; дванаести рођендан је био нешто посебно на двору. Са дванаест година си у дворцу смео да уђеш у све просторије. И имао си три жеље које би ти краљ и краљица испунили. Емилија и Лив су биле истог дана рођене. Прво је Емилија смела да каже своје жеље. Она је желела да добије још једног коња, једног црног. Друга жеља јој је била, да кад порасте, добије сав новац у замку, а трећа жеља јој је била да добије нову, већу собу. Лив је желела, да кад порасте, добије замак, друга жеља је била да добије једно дете од Пикице, која је сад била трудна и трећа жеља јој је била да јој се никад више не забрани да иде у шуму. Годину дана касније су јој се већ испуниле две жеље, краљ и краљица су оставили један велики и дугачак докуменат у библиотеци и на том документу је писало да ће Лив добити замак, кад напуни 18 година и да ће Емилија добити новац. Лив је добила и једну куцу, била је црна и још увек мајушна. А трећа жеља замало да није била потребна, пошто је задњих година увек било лепо време, а када је падао снег, сијало је сунце. Она одавно није посетила Јована. Кад га је опет посетила, одлучила је да га позове да живи у замку. Пет година касније она је добила замак, венчала се са Јованом и добили су дете. Сваке недеље она је са Петром јахала кроз шуму и ловила, а пуно пута је преко њих летела она стара бела сова.

Додела награда за Конкурс „Сазнали на семинару, применили у пракси“, уобичајено се организује у просторијама Завода за унапређивање образовања и васпитања на дан Славе Света три јерарха 12. фебруара.

Претходне године, услед неповољне епидемиолошке ситуације, награде су уручиване у школама награђених насавника/ца. Из истог разлога, и ове године су запослени Завода посетили школе у којима раде награђене наставнице.