Истакнуто

На дванаести конкурс Сазнали на семинару – применили у пракси  који је објављен 30.08.2022. године на сајту Завода за унапређивање образовања и васпитања Републике Србије, пријављен је 71 рад из 12 области. Рок за достављање пријава на Конкурс био је 20.10.2022. године. У објављеном Конкурсу јасно су биле наведене пропозиције за пријаву радова. Било нам је задовољство што су запослени у васпитно-образовним и образовно-васпитним установама нашли времена и снаге да због већ познатих отежавајућих околности за рад, поделе своја стечена знања, вештине и искуства са нама у Заводу и осталом просветном јавношћу.

Услове Конкурса је задовољио 61 рад, за чије прегледање су формиране радне групе по областима. Радне групе су изабрале 20 радова за Базу примера добре праксе и предложиле 9 радoва за награду. Тиме ће наша база бити богатија за укупно 29 радова.

Централна комисија изабрала је радове за прву, другу и трећу награду.

Прва награда: „Играј своју игру –  дигитални Escape Room“, аутор: Рената Мишулић, Прва Техничка школа, Крагујевац

Друга награда: „Викијуниор књиге“, аутор: Сања Јечменица, ОШ „Јован Стерија Поповић“, Београд

Трећа награда: „Само да рата не буде“, аутори: Марија Алексић и Љиљана Ивановић Јованчевић, ОШ „Рада Миљковић“, Јагодина.

У периоду када је већина људи испуњена лепим мислима и жељама за свечане празнике који долазе, ученици допунске наставе на српском језику широм покрајине Баден-Виртемберг, која је у организацији Министарства просвете Републике Србије, су радост дочекивања предстојећих празника учинили још лепшим и богатијим кроз ваннаставне активности у оквиру рада српске допунске школе.

У наставним групама које води учитељица Славица Ступар, по први пут ове године организован је божићни базар и посна божићна трпеза у српској православној цркви у Карлсруеу, 11. децембра 2022.године за све наставне групе овог округа.

У празничном расположењу уживали су сви ученици, њихови родитељи и учитељица Славица.

„Догађају су претходиле радионице на којима су учествовали заједно са ђацима и њихови родитељи. На часовима ваннаставних активности израђивани су различити празнични украси. Ово је била прилика и за упознавање и дружење, а било је и слаткиша да се деца почасте. У таквој атмосфери време пролети, па су тражили још који минут дуже за рад. Радионице су завршаване уз питања и ишчекивања ученика када ће бити базар и посна божићна трпеза“, истакла је наставница Ступар.

11. децембра 2022, у српској православној цркви у Карлсруеу окупили су се ђаци, њихови родитељи, наставница Славица и остали гости да посете божићни базар и уживају у дружењу и посној трпези.

Окупљенима се прво обратила наставница Славица Ступар. Поздрављајући све присутне обавестила их је о протоколу тога дана. Захвалила се Генералном конзулату из Штутгарта и родитељима: Данијелу Тадићу, Данијели Стојковић и Биљани Шкорић на подршци. Потом је реч препустила протојереју-ставрофору Александру Шкорићу. Ученици су учествовали у разговору са оцем Шкорићем и на опште задовољство свих показали велико знање о овом празнику и обичајима. Деца су се затим окупила око оца Шкорића и наставнице и уз Оченаш ломила чесницу. Сви су се потајно надали да ће баш они пронаћи новчић. Новчић је пронашао ученик Борис Гороња, који је притом поносно узвикнуо: „Учитељице, ја сам пронашао новчић. Бићу здрав, срећан и имаћу пара!“

Чесницу је овога пута припремала мајка ученика Недељка – Неда Недић из Брухзала. Након обичаја ломљења чеснице, отворен је и божићни базар. Деца и родитељи су били веома креативни, а посетиоци одушевљени. Изабрали су лепе украсе за свој дом. Базар је заснован на добровољном прилогу који ће, уз сагласност Савета родитеља, ученици искористити за организовање једнодневног излета у јуну месецу.

Ребека Крстић, мама ученице Емилије из Карлсруеа рекла је том приликом: „Ја однедавно долазим у нашу цркву. Доста тога не знам и желим да учим и да научим и своју Емилију. Ово је данас било јако лепо.“

Матеја Тадић из Раштата  насликао је Светог Николу. „То је моја крсна слава“, поносно је нагласио.

Отац Миленко Шкорић поделио је такође свој присутној деци календаре за предстојећу годину и након тога су се сви заједно фотографисали.

Након ломљења чеснице уследило је дружење у сали цркве уз богату посну трпезу. Вредне маме су припремиле пребранац, салату, колаче, воће. Било је и планова, предлога и договора за наредне активности. На лицима присутних се видело задовољство и срећа. Растали су се уз жеље за добро здравље, срећу, успех и пуно љубави у следећој години.

Изложба радова ученика  отворена је била и сутрадан, после недељне литургије. Према речима наставнице Ступар, велики број верника је посетио изложбу и изабрали украсе уз речи хвале за креативност, идеју и организацију.

Божићни базар у окрузима Манхајм и Хајделберг

У Српској православој црки у Махајму одржан је 18. децембра 2022. године Божићни базар. Ове године трећи пут по реду деца су својим вештим рукицама израдила много новогодишњих украсих и божићних аранжмана. После короне сви су се радовали овом догађају, а поготово што је одабран посебан дан Детињци, који је по нашем православном календару пао баш на тај дан. Био је посвећен деци и радости празника који нам долазе.

Вештином и спретношћу, а уједно и ангажованошћу родитеља, као и Савета родитеља и деце прикупљени су различити материјали који су рециклирањем поново нашли свој нови облик и сјај. Радионицом и целим догађајем је руководила наставница Ксенија Гаћиновић. Организовани Базар је протекао у дружењу целе заједнице Манхајма и Хајделберга, а закуска и послужење је организовано од стране целе црквене заједнице.

„ Једва смо чекали да се поново окупимо у цркви на оваквом догађају и да сви учествујемо у креативној радионици. Ове године су се родитељи посебно ангажовали, како би то све испало овако свечано и лепо,“ задовољно је истакла наставница Ксенија Гаћиновић

Деца су била поносна на себе и на то што је њихов рад добио потврду и вредносну оцену.

Надамо се да ће оваквих сличних активности бити и у наредном периоду, јер  на тај начин наши ђаци у дијаспори имају прилику да се још више међусобно повезују и да стварају кроз учење о обичајима свога народа и нераскидиве везе са матицом.

Образовно-васпитни рад на српском језику у покрајини Баден-Виртемберг изводи се за ученике српског порекла, који привремено или трајно живе у иностранству, а који су се изјаснили за овај вид наставе.

Текст припремиле Славица Ступар и мр Ксенија Гаћиновић

Српска допунска школа „Св. Јелена Анжујска“ на Малти је од школске 2022/23. године нови члан породице допунских школа под окриљем Министарства просвете, науке и технолошког развоја Ребуплике Србије. Ово је резултат успешно реализованог пројекта из претходне школске године под називом  „Школа српског језика на Малти“ који је финансијски подржала Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у Региону, а реализовао Српски образовно-културни центар Св. Јелена Анжујска уз благослов и свесрдну подршку малетшког пароха, Риста Горанчића и родитеља из српске заједнице.

Број уписаних ђака је 170 и распоређени су према месту становања у четири наставне јединице: суседно острво Гозо, северни део Малте – Аура, центар Малте – Гзира и две учионице на југу Малте: Бирзебуџа и Марсаскала. У Аури и Гзири ђаци су подељени у три узрасне групе, док су на острву Гозу, Бирзебуџи и Марсаскали по једна мешовита група. Наставнице Маја Маринковић и Јелена Јабланов Максимовић, које су и у прошлој школској години водиле ђаке, наставиле су са радом и у овој. Поред наставе, сваке недеље, после Литругије у православној цркви у Бирзебуџи, ђацима се нуде разне ваннаставне активности у виду тематских креативних радионица или веронауке. Око ваннаставних активности нису ангажоване само наставнице, већ и представници Савета родитеља, невладиних организација српске заједнице и појединих родитеља.

Иако српска заједница на Малти није мала, до прошле године није било организоване наставе на српском језику са овако великим бројем ђака. Ово је сјајан пример шта је све могуће ако се удруже црквена заједница, државни представници из Србије и родитељи, који желе да њихова деца и у туђини негују свој матерњи језик и изграђују здрав национални идентитет.

Оно на шта је цела српска заједница на Малти поносна и око чега су сложни сви актери,  од цркве, државних представника и невладиних организација и удружења, је активно залагање за очување националног идентитета и одржавање чврстих веза са матицом. Успешан рад Српске допунске школе је један показатељ за поменуто, јер је она, поред цркве и присутних државних представника Србије, свакако још један стуб и препознатљиво обележје српске заједнице.

Јелена Јабланов Максимовић и Маја Маринковић

Поводом обележавања сто година од рођења Душка Радовића, Генерални конзулат Републике Србије у Штутгарту је 11. децембра 2022, отворио своја врата ученицима допунске школе на српском језику из Штутгарта и околине, који су у част овом великом песнику, писцу, новинару, афористичару приредили свечану приредбу са својим наставницама под називом „Све што расте хтело би да расте”. Весели дух Србије и српског народа преплавио је салу испуњену децом и њиховим родитељима, који су били и подршка, али и веома задовољна публика.

Присутнима се најпре обратила координаторка Српске допунске школе, Татјана Поповић. Том приликом се захвалила свима у сали и још једном истакла и указала на значај сарадње која постоји између родитеља и школе. Обративши се деци, са чувеним ,,Поштована децо“, похвалила је њихово залагање и труд и захвалила ученицима који су били спремни да овај дан посвете великом ,,лафу“. Координаторка се осврнула и на одличну сарадњу између Генералног конзулата Републике Србије у Штутгарту и Српске допунске школе у покрајини Баден-Виртемберг, која је у организацији Министарства просвете Републике Србије.

Ученици су имали прилику да присутнима представе и пренесу стваралаштво које нам је подарио Душко Радовић. Песме, стихови уз које су одрастали управо и њихови родитељи, вратиле су присутне у детињство, подсетили на корене, вредности на којима су они стасавали. Имали смо могућност да уживамо у звуцима најлепших дечјих песама Душка Радовића – ,,Здравица“, ,,Најлепша мама на свету“, које је изводио хор, а низале су се и   рецитације ,,Освајење среће“, ,,Страшан лав“, ,,Да ли ми верујете“, ,,Плави зец“…Некада су нас афоризми Душка Радовића поздрављали са радија, а данас су афоризми које су изводила деца допринела добром и веселом расположењу. Да Душко Радовић  није писао само песме, већ и драмске текстове, подсетили су нас ђаци, који су драмски текст,,Тужибаба“ извели као прави професионалци. За припрему ученика заслужне су биле учитељице: Славица Симић, Маријана Тодоровић, Валентина Дамјановић, Јована Кнежевић и Татјана Поповић. Поред извођења песама ученици из Штутгарта и околине, заједно са својим другарима из осталог дела покрајине Баден-Виртемберг направили су мношто обележивача за књиге са елементима на тему Душко Радовић и исте су након приредбе поклањали свим присутнима.

Колико значе овакви догађаји и какав понос изазивају, показују и утисци неких од родитеља. Мирјана Гајић, мама Тодора Гајића из Корнвестхајма, поделила је своје утиске са нама: ,,Данас смо били на приредби поводом обележавања сто година од рођења Душка Радовића. Било нам је прелепо и предивно, као и сваки пут. Обожавамо овакве приредбе зато што видимо шта су наша деца научила, како причају српски, како рецитују, иако су овде углавном сви рођени и живе у дијаспори. Није мала ствар тако нешто научити и знати. Много сам поносна и данас сам морала да задржим сузице када су певали песму о мами. И даље ћу своје дете, кад год будемо били у могићности, доводити на овакве приредбе, јер су предивни утисци,предиван доживљај и тако ми и дете то доживљава. Тодор обожава сваку овакву приредбу, радо иде у српску школу и поносан је на то што је српско дете и што прича српски језик.“

Приредба је завршена стиховима ,,Шта је на крају“, а на крају наше приредбе  уследио је громогласан аплауз којим су ученици заслужено награђени. Ни овога пута није изостала слатка награда у виду посластица и сокића, којима је Генерални конзулат у Штутгарту почастио све ђаке.Како код Душка Радовића, тако и код нас, крај једне приредбе увек најављује неку нову , па ћемо, надамо се, ускоро опет уживату у надахнутом извођењу песама, стихова  наше деце из Баден-Виртемберга.

Текст написала Маријана Тодоровић

У новембру 2022. године одржана је завршна конференција у пројекту Еразмус+ „KЕY“ („KEEP EDUCATING YOURSELF“) у којем је Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) један од 17 институција партнера, заједно са одговарајућим институцијама из Србије, Црне Горе, Мађарске, Румуније, Словеније и Енглеске.

Циљ пројекта био је да оснажи улогу високошколских институција за образовање васпитача у систему стручног усавршавања васпитача у Србији и Црној Гори. Kако би овај циљ био остварен, развијано је партнерство универзитета, високих струковних школа за васпитаче, невладиних истраживачких центара, удружења и институција које се баве професионалним развојем у области образовања и васпитања. Овим пројектом предвиђено је и установљавање центара за стручно усавршавање васпитача у оквиру високошколских установа за образовање васпитача у Србији и Црној Гори, као и изградња капацитета за осигуравање квалитета стручног усавршавања.

Према планираним активностима, поред размене искуства са партнерима у пројекту, ЗУОВ је:

• анализирао акредитоване програме за васпитаче у предшколским установама за школску 2018/19, 2019/20. и 2020/21. годину,
• учествовао у писању препорука за стручно усавршавање васпитача и стручних сарадника у области предшколског васпитања и образовања на основу истраживања потреба за стручним усавршавањем и вишегодишњег увида које остварује у области стручног усавршавања,
• израдио прилог о улози ЗУОВ-а у процесу стручног усавршавања васпитача за публикацију „Креирање образовне политике“, као и прилог за „Водич за  стручно усавршавање васпитача“ са анализом програма из Kаталога програма сталног стручног усавршавања за школску 2022-2025. годину за запослене у установама предшколског васпитања и образовања,
• и на крају,  анализирани су кораци које предузима ЗУОВ, а воде обезбеђивању квалитета стручног усавршавања запослених у установама образовања и васпитања за „Водич ка осигурању квалитета у стручном усавршавању“.

У Службеном гласнику РС, број 139 од 16. децембра 2022. објављен је нови Правилник о дипломама за изузетан успех у основном образовању и васпитању.

Јесен је у српској допунској школи у Италији обиловала бројним садржајима.

Протекли период је за ђаке наставнице Слађане Марковић у Трсту био у знаку књиге.

Приликом посете библиотеци Српске православне црквене општине у Трсту, упознали су се са разноврсним књижевним опусом и научили разлику између библиотеке и књижаре. Нарочито интересантно им је било да виде и додирну „стару књигу“ (део библиотечког фонда старог и по неколико стотина година).

На позив  Културног удружења српске омладине у истом граду присуствовали су књижевној вечери где је представљен стрип о животу Николе Тесле, аутора Живорада Жике Мишића, на италијанском језику -Tesla, il signore dei fulmini. Овај догађај представља крај вишемесечног пројекта који је имао за циљ да приближи италијанској публици живот и дело Николе Тесле.

Ваннаставне активности ђака у Трсту обележене су и одласком на културнe догађајe које је организовала Библиотека српске православне црквене општине из овог града. На књижевној вечери на италијанском језику посвећеном Исидори Секулић, тршћанској читалачкој публици презентована је једна од најважнијих представница српске књижевности. У оквиру поетске вечери „Њено величанство поезија“ на српском језику ученици су имали прилику да чују како две савремене песникиње говоре своје стихове.

У оквиру промоције италијанског педагошког и културног пројекта којим се промовише важност читања у оквиру породице „Рођени да читају” (Nati per leggere), ученици млађег узраста учествовали су у пројекту „Читамо Љубивоја Ршумовића” (Leggiamo Ljubivoje Rsumovic) који је подразумевао читање песама на српском језику и њихов превод на италијански, у просторијама Библиотеке српске православне црквене општине.

Крај октобра обележио је важан догађај у овом граду. Генерални конзулат Републике Србије у Трсту организовао је свечаност поводом доделе ордена Републике Србије „Карађорђева звезда” протојереју-ставрофору Рашку Радовићу, архијерејском намеснику Епархије аустријско-швајцарске, Италије и Малте и пароху Храма Св. Спиридона Чудотворца у Трсту на којој су присуствовале наставнице српске допунске школе у Италији.

Ништа мање активно, било је и у другом делу српске допунске школе у овој земљи.

Поводом Дана примирја, ученици из Роверета су са својом наставницом Драгицом Додеровић посетили Историјски музеј у овом граду. Посебан осврт био је на експонате из Првог светског рата. Пре посете музеју, ученици су гледали филм ,,Где цвета лимун жут”.  Том приликом суочавали су знање стечено у италијанској и у српској допунској  школи у вези са поменутом темом.

Стогодишњица рођења Душка Радовића обележена је у Бусоленгу кроз тематски час на којем се читала и обрађивала поезија овог познатог писца. Уз подршку своје наставнице Магдалене Доневски ђаци су страшном лаву направили гриву од сувог лишћа.

И Вићенца је обиловала несвакидашњим активностима.

Ученици су имали необичну посету на часу. Угостили су глумицу Јелицу Брестовац. Гошћа је одговарала на знатижељна питања о глумачком позиву, а затим су ђаци, кроз кратку  радионицу представљали своја интересовања. Увече су могли  да уживају и учествују у интерактивној представи „Пипика поново путује“  у организацији КУД „Слога“ из Вићенце и на још један начин се друже са глумицом у лику омиљене књижевне јунакиње Пипи Дуге Чарапе.

Важан догађај  потписивања акта о братимљењу Града Вићенце и београдске општине Стари град обележио је другу половину новемра.  На свечаности тим поводом, ученици српске допунске школе „Свети Сава из Вићенце” са наставницом Јеленом Јовановић извели су химну „Боже правде” у пратњи Оркестра  Вићенца под диригентском палицом Ђузепеа Фракаса и подршку Катарине Вукадиновић. Трг Матеоти, испред чувеног  Театра Олимпика, блистао је у бојама српске заставе, а градом се орила српска национална химна. Овом важном догађају присуствовали су званичници Града Вићенце и општине Стари град из Београда, генерални конзул Србије у Трсту Ивана Стојиљковић, председник Савеза Срба у Италији Душан Алексић, председник црквене општине у Вићенци Живомир Илић, представници удружења, ђачки родитељи и ученици. Свечаности је претходила посета делегације из Београда (Радослав Марјановић, председник градске Општине Стари град, Александар Тодоровић, заменик, Душан Петрић, председник Скупштине и Наташа Гавриловић, заменица начелника Управе) ученицима српске допунске школе у Вићенци. Са ђацима и наставницама Драгицом Додеровић и Јеленом Јовановић, између осталог, разговарано је и о подршци Школи од стране ове београдске општине.

Протекли период обогатиле су и награде са међународног Стрип феста  – Фантазија ума (једног од образовних сегмената Кроса РТС-а). Четири похвале из Параћина стигле су за ученике  Анђелу Радошевић (8. разред), Анастасију  Јаковљевић (6. разред) из Вићенце, Душана Војводића (2. разред) и Нору Ћурчију (3. разред) из Арзињана. Ментор им је била наставница Јелена Јовановић.

Препуни позитивних утисака, са еланом и новим идејама ученици и наставнице у Италији иду у сусрет предстојећим божићним и новогодишњим активностима.

У организацији Завода за унапређивање образовања и васпитања, у Хотелу М у Београду, 08. и 09.12.2022. реализован је Програм обуке за менторски рад са приправницима у образовању. Обука је одобрена од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја као програм од јавног интереса. Циљ обуке је упознавање и разумевање основних докумената, прописа и постулата на којима почива менторска пракса у образовању и подстицање развоја компетенција ментора у областима у којима ће сарађивати са приправником. Похађање обуке развија спремност и одговорност да се доприноси унапређивању праксе менторства и јача самопоуздање потребно за менторски рад.

Обука се реализује кроз два дана непосредног рада и домаћи задатак, базиран на самосталном истраживању сопствене праксе полазника, уз вођење и усмеравање од стране водитеља. Полазници који успешно заврше непосредну обуку и чији домаћи рад буде одобрен добијају 70 сати стручног усавршавања.

По речима полазника „Обука није само испунила, већ и премашила очекивања са којима смо дошли…“

Најмлађе генерације српске дијаспоре у Француској се, уз учење српског језика и ћирилице на часовима које организује Министарство просвете Републике Србије, упознају и са културно-историјским и духовним наслеђем. Кроз прилагођене наставне и слободне школске активности деца која су рођена и одрастају ван Србије уочавају и разумеју значај предачке, али и актуелне улоге завичајног, чиме се негује и развија осећај поноса, љубави и припадности. Обележавањем Дана примирја са тематском наставом, обиласком Унеска, културно-традиционалним окупљањем у Милузу и интернационалном приредбом у Париском региону остварени су током новембра образовни, васпитни и функционални циљеви наставе на српском језику у иностранству.

„Тамо далеко“– сетна емоција у речитој тишини

У церемонији одавања поште српским и француским јунацима 11. и 12. новембра учешће су узели ученици на три места у Француској – на гробљу Сен Жени Лавал у близини Лиона са учитељицом Александром Добранић Бурсаћ, Савезом Срба југа Француске и Српском православном парохијом Св. Кирила и Методија; у Саланшу са Удружењем „9 Југовића” и учитељицом Јасмином Милић, која је иницирала свечаност код споменика српским јунацима; на српском војничком гробљу у Тијеу на ободу Париза са представницима српске заједнице у Париском региону и координаторком Блаженком Тривунчић. Парастос на истоку и североистоку Француске служио је свештеник Горан Илић Бенке, који је позвао Србе широм региона на заједништво у вери и истрајности. Сетна емоција преносила се у речитој тишини са ђачким рецитацијама и химном предака из Великог рата, док је претходно преко 800 ученика из свих наставних места широм Француске на тематским часовима разумело значење Наталијине рамонде.

Посета матураната Унеску

Матуранти Српске допунске школе у Париском региону посетили су 16. новембра Унеско, где их је примила амбасадорка Републике Србије у Унеску Њ. Е. гђа Тамара Ристовац Сиамашвили. Конзулка Бранислава Бечановић је у јединственом амбијенту извршне сале доделила матурантима књиге, које је обезбедио Савез Срба Француске.

У непосредном и топлом обраћању амбасадорке ђаци су разумели колики је значај тога што Србија председава Извршним саветом Унеска, а од водича су сазнали основне појединости о раду и улози ове институције.

Неописива је лепота овог величанственог здања, али и тренуци који потврђују да су управо деца, она која знају, негују и воле српски језик, историју и културу, најважнији представници Србије.

Тринаестогодишња Сава Станисавац је амбасадорки поклонила слику, свој рад, који на симболичан начин приказује циљеве образовања на српском језику у иностранству, али и раскошни таленат, љубав, свестраност и посвећеност детета-уметника. Сава је породично стабло насликала за време пандемије јер је, како каже, тада имала времена, а повод је била тематска настава о породици, када се и стичу сазнања о родбинским везама код Срба. Њој су се веома допали стари родбински називи и одлучила је да истражује, те да своју породицу и претке нацрта. Рад је награђен првом наградом на Међународној смотри „Дани ћирилице“ у Баваништу 2020. године, а изабран је и за насловну страницу школског сајта.

Са ђацима су биле њихове наставнице, Милија Јевремовић, Катарина Страиловић и Љиљана Симић. Обилазак је организовала Стална делегација Републике Србије у Унеску, Ненад Павловић, Данијела Чубрило и Александра Поповић, на иницијативу координаторке Блаженке Тривунчић.

Радост сретања Срба у источној Француској умножена непролазним делима

Његово преосвештенство епископ западноевропски г. Јустин служио је 18. и 19. новембра вечерњу и јутарњу литургију поводом црквене славе и обележавања 30-годишњице Парохије Светог архангела Михајла у Милузу, којом успешно управља отац Максим Илић. Уз благополучну реч о варљивости материјалног наспрам лепоте даривања, љубави и праштања, владика је благословио реновирање просторија Српске православне цркве у Милузу.

Конзулка Републике Србије у Стразбуру гђа Анђелка Шимшић истакла је задовољство услед напретка и заједничког рада целокупне српске заједнице, школе и цркве.

Поетско-музички програм извели су ђаци допунске наставе на српском језику, међу којима је рецитовао Миодраг Братуљевић, унук Марка Марковића, утемељивача парохије. Владика Јустин доделио је постхумно Видовданско одличје и орден оснивачу парохије, а примио га је његов син, Александар. Радмила Марковић, Александрова мајка, Миодрагова бака и супруга оснивача парохије, посвећено је наставила рад на неговању и очувању српске цркве, уједно стварајући иконе и активно учествујући, како некада, тако и данас, у раду на окупљању Срба на овим просторима.

Музичке и поетске интерпретације Симоне, Леонарда, Атанасије и Ђулије Љубоја, Марка и Ане Перић, Софије Крндије, Викторије Илић, Николине Гајић, Александра Јанковића и ученичког хора у дводневним наступима са наставницом Маријом Праизовић изазвале су емоције, громогласан аплауз и похвале свих присутних.

Срби из Белфора, Милуза и Монбелијара су са оцем Максимом и српском школом са неизмерном љубављу дочекали свога владику и угостили пријатеље из Дижона, Стразбура и Цириха. Свечани ручак припремио је црквени одбор са парохијанима и донаторима, а торту поводом јубилеја парохије Западноевропске епархије породица Перић.

Прослави овог великог дана за српску заједницу у источној Француској у радости сретања са свим представницима заједнице и стварања нових путева за очување и неговање српског језика, духовности и културе, присуствовала је координаторка Блаженка Тривунчић, која уз обилазак наставе у Белфору и Милузу, а бележећи текст са својом колегиницом Маријом, издваја стихове из песме „Наслеђе”, Милана Ракића, чију је снажну поруку пренео ученик Миодраг Братуљевић:

„Ја осећам ипак, испод свежих грана
И калема нових да, ко некад јака,
У корену старом струји снажна храна,
Неисцрпна крепкост старинских јунака.”

Сарадња са културним установама у Француској – домаћини очарани лепотом српске речи, културе и традиције

У оквиру Међународне недеље солидарнoсти, а на позив Француског културног центра „Марнод”, ђаци из наставног места Рони су Боа у Париском региону су са учитељицом Љиљаном Симић учествовали 26. новембра на традиционалној манифестацији која окупља људе из целог света. Кроз песму, игру и изложбу фотографија градова, природних лепота и знаменитости наше земље, приближена је Србија свим присутним нацијама. Колико је српски језик милозвучан и привлачан, показује и то да су песму „Другарство” научили и певали и ђаци из француских школа, а АНИП „ОРО” је на позив допунске наставе приказао део српске културне баштине кроз традиционално коло.

Обука за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења одвија се, и ове године, путем интернета. Обука је обавезна за све наставнике у основним и средњим школама у Републици Србији и спада у категорију обука од јавног интереса. Програм је одобрен од стране Министарства просвете под бројем 153-02-00027/2017-07.

Трећи круг обука се организује 05.12.2022. године.

Завод за унапређивање образовања и васпитања је директорима школа, које су укључене у ову обуку проследио обавештење са списком наставника који ће похађати обуку у термину 05.12.2022. године.

Наставници ових школа дужни су да се самостално региструју попуњавањем пријаве са личним подацима према упутствима које ће добити од директора своје школе. Приступ обуци наставницима ће бити омогућен 24 часа након успешне регистрације.

.

Како је у другој половини септембра месеца успешно започета  још једна нова школска година у српској допунској школи у Баварској, која је у организацији Министарства просвете Републике Србије, показује податак да је завладало велико интересовање за овај облик наставе од стране родитеља и њихове деце. Након захтева  родитеља из градова Регензбурга, Аугзбурга и Фирстенфелдбрука за формирање нових наставних група ученика послатог на адресу дипломатско-конзуларног преставништва у Минхену, започета  је процедура формирања нових група. Након што је  Министарство просвете одобрило рад нових група, ђаци су се у октобру  по први пут окупили у својим учионицама. С обзиром да је и у Инголштату порасло интересовање за упис нових ученика у већ постојећим наставним групама, тамо је отворена и трећа наставна група.

Нова наставна група у Регензбургу

Свечаним интонирањем химне “Боже правде”, у Регензбургу је почетком октобра кренула са радом допунска школа на српском језику,  на радост многе деце српског порекла , као и њихових родитеља.

Школа је организована  од стране Министарства просвете, а уз несебичну помоћ Генералног конзулата Републике Србије у Минхену.

Наставу по посебном програму  образовања и васпитања у иностранству изводи  наставница Дајана Луковић. Овај посебан програм садржи план и програм наставе и учења, из следећих предмета: Српски језик, Моја отаџбина Србија и Основи културе српског народа.

Новоотворена група броји 28 ученика подељених по узрасту (млађи, средњи и старији) и сви су, по речима наставнице Дајане Луковић , изузетно мотивисани за учење српског језика и књижевности, културе, традиције и уметности.

„Желим да се захвалим Министарству просвете, као и Конзулату Републике Србије у Минхену, на подршци и спровођењу у дело  идеје о отварању Допунске школе у Регензбургу у који се у последњих неколико година доселио велики број породица из српског говорног подручја. Међу полазницима школе су и ученици српског порекла који нису говорници српског језика, али им не недостаје жеље и воље да науче ћирилицу, српско коло или географске одлике земље предака“, истакла је наставница Дајана.

Осим знања која деца полако стичу на настави, рађају се и нова пријатељства и осећај припадности, осећај да су међу својима.

„Захваљујем се и родитељима који, без обзира на удаљеност од матице, не желе да деца забораве  језик, обичаје и своје корене, јер они су обележје идентитета сваког од нас. Баш као што  мудра мисао каже: “Постоје два поклона која треба дати својој деци, један су корени , а други крила”, закључак је наставнице.

Своје импресије везане за отварање наставе на српском језику поделили су и родитељи. Једна од њих је Ивана Ракић.

„Нама су све троје деце рођени у Београду. Доселили  смо се у Немачку пре шест година када су деца имала једну, три и пет година.У кући причамо искључиво српски језик. Ипак, сам живот, школа и обавезе су увек окренуте немачком језику. Иако деца причају српски језик течно, јављају се недостаци који се односе на граматику, правила писања.

Сматрамо да ће настава која укључује поред граматике и правила писања, српске обичаје, српску историју, поезију, прозу и музику обогатити живот наше деце како образовно, тако и духовно и културолошки. То је наш разлог да своју децу упишемо на часове српског језика у Регензбургу.”

Осим из Србије, неколицина деце је пореклом из Републике Српске. Отац Филипа Лукића, Слободан, истиче важност учења српског језика.

“Филип је рођен у Бања Луци и као петогодишњак је дошао у Њемачку. Иако код куће говоримо искључиво матерњим језиком, евидентно је да Филип значајно боље говори и пише њемачки језик.Он показује интересовање (на моје велико задовољство) за српски језик, културу, историју и традицију, тако да је са одушевљењем кренуо на наставу. Био бих веома сретан да моја дјеца не изгубе контакт са отаџбином, а ова настава је свакао корак у том правцу. ”

Један од полазника допунске наставе на српском језику је Алекса Фируловић, ученик четвртог разреда.

” Рођен сам у Србији,у Кладову, где сам живео пет година и ишао у вртић. У Србији сам упознао пуно другара , али нисам имао среће да идем тамо у школу, јер сам се доселио у Немачку.

Кад сам чуо маму и тату да ће бити отворена српска школа у мом граду, био сам срећан, јер имам жељу да научим да пишем и да читам на српском језику и да упознам боље српску културу и обичаје.

Коначно је почела школа и мени је баш лепо, већ сам доста слова научио и полако већ читам ћирилицу. Учитељица је супер, лепо нам објашњава и јако је љубазна. Пресрећан сам јер сам упознао доста нових српских другара и што сви заједно причамо само српски језик.

Надам се да ћу брзо да научим да читам и да пишем на српском и кад будем следећи пут ишао на распуст у Србију , рећи ћу својим другарима како и ја знам да читам и пишем као и они, иако не идем у  школу у Србији,“ радосно је истакао ученик Алекса.

Нова наставне групе у Аугзбургу и Фирстенфелдбруку

На предлог родитеља у Аугзбургу и Фирстенфелдбруку, два града покрајине Баварске, покренута је идеја да се оформе нова одељења српске допунске школе. Уз залагање родитеља и ангажовање запослених из Генералног конзулата Републике Србије у Минхену, а захваљујући Министарству просвете Србије, одељења су отворена.

У граду Аугзбург, вест о отварању одељења на српском језику, дочекана је с радошћу и на опште задовољство родитеља и деце који живе у том граду. У Фирстенфелдбруку, родитељи су били захвални због реализације њихове иницијативе јер не морају возити децу у Минхен како би похађали наставу на српском језику. Жеља људи који живе далеко од своје домовине јесте да њихова деца не забораве свој матерњи језик, да буду окружени  другом децом која такође имају корене у Србији и да не забораве културу и традицију својих предака.

Отац ученице српске допунске школе у Аугзбургу, Ненад Станишић, каже: „Нас родитеље посебно радује чињеница да ће наша деца имати могућност кроз  наставу на српском језику да унапреде знање свог матерњег језика, историје, културе и традиције. Поред учења, деца ће бити у прилици да упознају вршњаке истог порекла и да са њима склапају нова пријатељства. Одржавање језика и културе у иностранству, није лак задатак за децу која иду у редовне немачке школе, а није лак ни за родитеље, зато  смо презадовољни да је наше Министарство након дуго година, поново покренуло допунску школу“.

Десанка Јовић, мајка ученика из  Фирстенфелдбрука истакла је: „Као неко чија су деца већ трећа генерација која живи у Немачкој, желим посебно да нагласим колико је важно да деца имају наставу на српском језику јер се са сваком новом генерацијом, нажалост, губи осећај и потреба да се негује матерњи језик, а тиме и идентитет. Волим својој деци да кажем да морају знати одакле су да би знали куд ће ићи. Због тога ме јако радује што је у нашем граду формирано одељење где ће деца учити српски језик и културу и где ће се рађати нова гругарства“.

„Дошао сам овде да научим више о историји Србије“, изјава је једног од ученика из града Фирстенфелдбрука. Оно што је посебно занимљиво, највећи број ученика је рекао да жели да научи да чита и пише ћирилицу.

„Сматрам да је од изузетне важности да наша деца у дијаспори имају прилику да негују свој матерњи језик, уче о историји, обичајима, култури и традицији наше земље. Уз све то, имају прилику да остваре контакт и друже се са својим вршњацима пореклом из Србије и на тај начин ојачају своју заједницу далеко од своје домовине. Хвала Министарству просвете  Србије што нам је омогућило овај вид наставе у Аугзбургу и велико хвала нашој учитељици, Гордани Костић, која свој посао ради срцем. Моје дете са радошћу посећује српску школу“, изјавила је Јована Тодоровић, мајка ученика допунске српске школе.

Гордана Костић, професор разредне наставе, посебно се радује прилици да ради са децом која желе да негују културу својих предака и која желе да сачувају српски језик иако су далеко од свог завичаја. „Прилика да радим посао који волим, онај који сам са жаром  радила у Србији, отворила ми је нова врата и вољу да растем заједно са децом која се хране љубављу према својим коренима. Повезао нас је исти мотив, а то је очување нашег националног идентитета, где год били. Делимо исте приче и судбину која се одвија у далеком свету, разумемо се и прихватамо изазове који су пред нама. Надам се да ћемо се као група развијати све више. Захвална сам свим родитељима који су усадили деци љубав према завичају и  мотивисали их да након дана проведеног у редовној школи, похађају и наставу на српском језику.“

Проширена наставна група у Инголштату

„Блиста накит од шимшира,
једра репа и бундева,
поток свира као лира –
дете расте када пева.“

Како почиње стих Момчила Тешића, баш у позну јесен, када су градови у Немачкој прошарани јарким бојама бундева, тако је и у Инголштату, баш у јесен, значајно порастао број ученика у наставној групи у Инголштату. Допунска настава на српском језику, у Инголштату у Баварској, успешно функционише већ другу годину. Да је одазив заинтересоване деце и родитеља за овакав вид наставе прогресиван, показује и проширење друге наставне групе.

„Првачићи, крупних очију и несигурних прстију са нестрпљењем су чекали свој први час на српском језику. Тема је била занимљива, причали смо о Првом светском рату. Цртали смо Наталијину рамонду. Старији узрасти помно су слушали о теми и разумели њен садржај. Појединци су поносно изјавили да једва чекају наш следећи сусрет“, прокоментарисала је наставница Александра Цветковић.

„Увек ме обрадује увећан број ученика у сваком одељењу. То је показатељ да су родитељи задовољни радом српске допунске школе, а мени као координатору да наставници квалитетно и занимљиво деци држе наставу“, истакла је координаторка Татјана Поповић.

Да деца расту док певају, показује и њихово интересивање за наше родољубиве песме. Заједничким снагама ђаци су научили речи песме „Ово је Србија“. Наставна тема око Првог светског рата протезала се у месецу октобру,  те су ученици успешно савладали градиво и показали своју ликовну и музичку способност. Свако је нацртао Наталијину рамонду, а појединци су били запрепашћени када су чули да је тада постојао војник, не много старији од њих, Момчило Гаврић. Били су веома инспирисани његовом биографијом па се његов портрет нашао на цртежима појединаца.

Гаврилова мајка, Верица Јовановић изјавила је: „Скоро смо се доселили из Србије у Инголштат. Плашила сам се како ће се прво деца, а затим и ми, одрасли, снаћи у новом граду. Све је за нас било ново. Школа, град, заправо нов живот и то од почетка. Добили смо ветар у леђа. Схватили смо да у Инголштату има пуно наших Срба, а посебно нас је обрадовала вест да се одржава допунска настава на српском језику и фолклор. Имам само похвале за организацију и труд наше учитељице, Александре Цветковић. Без ње, мислим да ова школа не би била то што јесте! Цела моја породица, осећа се као да је код куће. Као да смо и даље у нашој Србији!“

Наставница Александра додала је за крај: „У Немачкој се ближи зима, те нас чекају многе занимљиве теме. Тако бих ја, и завршила овај извештај, стиховима Момчила Тешића:

“Зима као коњ протрча,
беже магле голубасте,
блеште локве као срча –
кад се игра дете расте.”

„Играћемо се, певати, цртати, учити, све док моја деца не порасту. А када порасту, сигурна сам, свако дете ће понети са собом барем делић мојих речи о Србији, нашој домовини, нашој традицији и култури“, поносно је истакла наставница Александра.

И сви се напослетку слажу у једном, да је учење матерњег језика изузетно битно, а настава на српском језику ће децу оплеменити и подстакнути да се и самостално баве изучавањем српског културног наслеђа, а створиће и чврсте везе са отаџбином.

Аутори текста: Дајана Луковић, Гордана Костић и Александра Цветковић

Поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату, 11.новембра, Aктив наставница Баварске договорио се да са ученицима у оквиру ваннаставних активности да сними интерни видео материјал и направи један музички видео.

У овој активности учествовала су деца наставница које предају у допунским школама на српском језику у Баварској. То су ученици наставница Александре Цветковић, Татјане Хот, Гордане Будише, Иване Ђурић и Бранке Станојевић. Инголштат, Минхен, Розенхајм, Пасау и Нирнберг заједничком енергијом која нас је терала као војнике који су пробијали Солунски фронт,  ујединио је децу која су гласом и оловком оживела прошла времена.

„Ово је Србија“ назван је интерни видео материјал, истоимена песма која пева гласовима ратника из Првог светског рата, нагнала је наставнице на идеју да направе видео материјал. Иако наставнице нису потковане знањем из света прављења и састављања музичког садржаја, активност је завршена успешно. Деца су била веома припремљена на изазов који их је чекао. Сви су научили текст и потрудили се да покажу своја гласовна умећа. Наставнице су им биле подршка и бодриле су их сваког трена.

Поред музичког дела деца су била активна и око ликовног стваралаштва. Тако су опет, негде далеко, у целој Баварској „процветале“ Наталијине рамонде. Оживеле војводе из Првог светског рата, оживеле жене које су се храбро бориле раме уз раме са војницима 1914. године. Деца су поред ових активности урадила и интерактивне листиће које су припремиле наставнице и тако утврдили градиво.

Да је историја Срба битан фактор који веома интересује децу, показује знање које су показали приликом провере.

Наставнице су веома задовољне исходима оваквог вида наставе и могу да поруче за крај један цитат из горепоменуте песме: „…понеси одавде један цвет, нек сви виде, нек зна цео свет!“

Образовно-васпитни рад на српском језику у покрајини Баварска у организацији је Министарства просвете Републике Србије и изводи се за ученике српског порекла, који су се изјаснили за овај вид наставе.

Аутор текста: Александра Цветковић

Захваљујући Министарству просвете Републике Србије, Конзулату Републике Србије у Штутгарту, координаторки српске допинске школе у Баден Виртембергу и учитељици  Валентини Дамјановић, отворена је нова наставна група у Вајблингену, надомак Штутгарта. На велику радост деце и родитеља, настава је почела да се реализује 25.10.2022. Пуна учионица ђака је била прелепа слика приликом првог сусрета деце и њихове учитељице Валентине. Пуно питања, очекивања, мотивације, жеље да сазнају шта ће све научити у српској школи, је само део атмосфере која је владала у школи тог првог дана. Деца и родитељи су такође изнели и своје утиске.

Филип и Ива Кизић су рекли да им се школа пуно свиђа, воле што уче српски и то ће им помоћи да боље причају српски када одпутују у Србију. Ива је додала да раније није могла ни реч да каже на српском, а сада може пуно више. Срећна је што постоји српска школа.

Њихова мама Рада Кизић је такође изнела своје утиске, да је срећна што смо успели да организујемо школу у Вајблингену. Радује је то што  деца воле да иду у српску школу и што влада велико задовољство међу родитељима и децом.

Такође је и ученица Ксенија Панзаловић рекла да јој се школа много свиђа, воли што ће учити ћирилицу и што ће у школи упознати и нове пријатеље. А њена мама, Соња Панзаловић је је такође истакла да је ово лепа могућност за сву децу из Вајблингена и околине да могу имати српску школу у свом месту. Посебно је радује то што деца могу надоградити своје знање српског језика, упознати историју и културу свог народа.

Надамо се и верујемо да ће бити још нових група, које ће окупити још наше деце и тако радити на ширењу и очувању српског језика, културе и историје. Јер, да бисмо знали ко смо, морамо знати одакле потичемо.

Обука за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења одвија се, и ове године, путем интернета. Обука је обавезна за све наставнике у основним и средњим школама у Републици Србији и спада у категорију обука од јавног интереса. Програм је одобрен од стране Министарства просвете под бројем 153-02-00027/2017-07.

Други круг обука се организује 28.11.2022. године.

Завод за унапређивање образовања и васпитања је директорима школа, које су укључене у ову обуку проследио обавештење са списком наставника који ће похађати обуку у термину 28.11.2022. године.

Наставници ових школа дужни су да се самостално региструју попуњавањем пријаве са личним подацима према упутствима које ће добити од директора своје школе. Приступ обуци наставницима ће бити омогућен 24 часа након успешне регистрације.

Трећи круг обука биће реализован у децембру 2022. године. Обавештење о трећем кругу обука ће бити истакнуто на сајту Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Министарство просвете, УНИЦЕФ и Завод за унапређивање образовања и васпитања организују онлајн обуку “На заједничком путу учења”.

Обука је намењена стручним сарадницима педагозима и психолозима у основним школама и руководиоцима стручних већа наставника разредне наставе. 

Циљ обуке је оснаживање стручних сарадника и наставника разредне наставе у основним школама за јачање партнерства између два нивоа образовног система (предшколског и основношколског) кроз разумевање промена у предшколском васпитању и образовању (увођење нових Основа програма ПВО, Године узлета), снажније повезивање и препознавање заједничких вредности у грађењу подршке деци и породици приликом преласка из вртића у школу.

Обука је бесплатна и акредитована решењем министра као обука од јавног интереса, а одвија се на платформи за учење на даљину ЗУОВЕду.

Обука траје три недеље у онлајн окружењу (24 сата/бода).

Први круг обука се реализује за основне школе у:

• Школској управи Пожаревац.
• Школској управи Нови Сад и
• Школској управи Београд.

Обуке почињу са реализацијом 2.12.2022. године.

Како би пријављени стручни сарадници и наставници разредне наставе из ових школских управа могли да присуствују овој обуци, потребно је да се региструју и попуне пријаву са својим личним подацима. Позив за регистрацију са потребним упутствима је прослеђен мејлом свим кандидатима који су се пријавили путем онлајн упитника који је достављен школама преко школских управа.

Позив је послат само полазницима првог круга обуке: стручним сарадницима педагозима и психолозима у основним школама и руководиоцима стручних већа наставника разредне наставе запосленим у школским управама Пожаревац, Нови Сад и Београд. Други круг обука (остале школске управе) реализоваће се у 2023. календарској години, о чему ћемо вас благовремено обавестити преко сајта Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Уколико кандидати за први круг обука из било ког разлога нису добили мејл са упутствима за регистрацију, могу се обратити на адресу техничке подршке  tehnickapodrska.zuov@gmail.com

Објављен је нови приручник у издању Завода за унапређивање образовања и васпитања: Менторство – Водич за наставнике у школама

Прве године рада у школи за наставнике приправнике, као и за њихове менторе, могу бити захтевне и изазовне. Изазови се огледају како у уклапању у нову социјалну средину, тако и у адекватном одговарању на задатке које посао наставника доноси – рад у настави (планирање, реализација, праћење и оцењивање), сарадња са колегама и родитељима (рад у тимовима; родитељски састанци), праћење и документовање активности сопственог рада итд.

Тешкоће и изазови се посебно испољавају ако су приправници препуштени сами себи, а по правилу им је потребно много више од пријатељске добродошлице – неопходна им је професионална подршка, подстицај и континуирана и непосредна помоћ.

Зато су наставници ментори од непроцењиве важности не само за квалитетније обављање посла на почетку каријере, већ за целокупан однос према раду и наставничком позиву. Када се професионално обавља, менторски рад постаје део континуираног професионалног развоја наставника. Зато је веома важно овај посао поверити најбољим и најмотивисанијим наставницима у школи.

Ослањајући се на чињеницу да су у приручнику који је издао Завод за унапређивање образовања и васпитања 2009. године (друго издање 2012.године) изнете основне концепцијске поставке приправништва и менторства, улоге и компетенције неопходне за менторски рад, овај нови приручник писан је као његов логичан след и допуна. Као такав, бави се неким важним питањима која у претходном приручнику нису расправљана и допуњава претходно писане делове који се тичу непосредног рада ментора са приправником.

На основу Допунског јавног позива утврђује се листа и врши избор стручних лица за припрему стручне оцене квалитета рукописа уџбеника ради давања стручног мишљења о квалитету рукописа уџбеника, додатних наставних средстава, дидактичких средстава и дидактичких игровних средстава.

Обука за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења одвија се, и ове године, путем интернета. Обука је обавезна за све наставнике у основним и средњим школама у Републици Србији и спада у категорију обука од јавног интереса. Програм је одобрен од стране Министарства просвете под бројем 153-02-00027/2017-07.

Први круг обука се организује 21.11.2022. године.

Завод за унапређивање образовања и васпитања је директорима школа, које су укључене у ову обуку проследио обавештење са списком наставника који ће похађати обуку у термину 21.11.2022. године.

Наставници ових школа дужни су да се самостално региструју попуњавањем пријаве са личним подацима према упутствима које ће добити од директора своје школе. Приступ обуци наставницима ће бити омогућен 24 часа након успешне регистрације.

Други и трећи круг обука биће реализован у новембру и децембру 2022. године. Обавештење о другом и трећем кругу обука ће благовремено бити истакнуто на сајту Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Ученици Допунске школе на српском језику из Штутгарта и околине 12. новембра 2022. обележили су Дан примирја у Првом светском рату свечаном приредбом у Генералном конзулату Републике Србије у Штутгарту. Преко сто ученика, њихових родитеља, рођака, наставница дочекали су представници Конзулата, са генералним конзулом Драганом Димитријевићем на челу. Препуна сала дисала је као једна душа, занесена поносом, љубављу и јунаштвом наших храбрих предака, који су се борили само за једно – за СЛОБОДНУ СРБИЈУ.

Приредбу је свечаним говором отворила Татјана Поповић, координаторка Српске допунске школе. Том приликом захвалила се присутнима, а пре свега ученицима који су се окупили да прославе овај велики празник и додала: „Драго ми је што смо се данас окупили да обележимо празник наше отаџбине – Дан примирја. Њиме и активностима које реализујемо са нашим ученицима одајемо поштовање жртвама и борцима у Великом рату. Ова приредба је још једна у низу успешних активности и осликава стечено знање и однос који негујемо према националном идентитету.“ Такође се осврнула на одличну сарадњу између Генералног конзулата Републике Србије у Штутгарту са Српском допунском школом у покрајини Баден-Виртемберг, а у организацији Министарства просвете Републике Србије и том приликом се захвалила на несебичној подршци у очувању српске традиције, културе и историје и ван граница наше отаџбине Србије. Није изостала ни захвалност родитељима ученика, јер, како је навела координаторка: „…подршком нашем раду, драги родитељи, дајете нам крила за још већи ентузијазам који улажемо у рад са вашом и нашом децом“.

Извођењем химне „Боже, правде“, у чему су учествовали сви ученици као један, свечано је почела приредба. Евоцирање успомена на све знамените личности и догађаје из Великог рата, попут Гаврила Принципа, Степе Степановића, Живојина Мишића, Момчила Гаврића, хероине Милунке Савић, али и свих незнаних јунака у свакоме од присутних пробудило је понос и част што је део и потомак херојске Србије.

Свечаност је благословио и подржао Миленко Бакмаз, свештеник Српске православне цркве у Штутгарту, рекавши: „Не бих да кварим утисак који су оставили ученици, само желим да истакнем да сам јако задовољан што и након толико година памтимо нашу историју и што се сећамо славних победа за слободу. Хвала вам, децо!“

„Драга децо, драге наставнице, поштовани представници Српске православне цркве, једно велико хвала на вашем стрпљењу, разумевању и подршци у свему што радимо свих ових година за нашу Србију, за очување нашег језика и културе, вере и писма. Ово је један посебан дан, посвећен нашим борцима у Првом светском рату, који обележавамо како у Србији и свету, тако и овде, у Немачкој. И ове године обележили смо овај дан полагањем венца поред спомен-обележја у Улму и веома сам задовољан што нам се пружила прилика да направимо овакву свечаност и тиме одамо почаст нашим славним борцима“, са поносом и задовољством, скупу се обратио генерални конзул Драган Димитријевић и још једном се захвалио свим присутнима на несебичном залагању у проширењу Српске допунске школе.

Да је догађај увеселио и срца публике, показују утисци које су са нама поделили неки од родитеља. Слађана Василић, мајка ученика из Штутгарта, поделила је своје задовољство са нама: „“Тамо далеко“ запевала су наша деца из Српске школе у Конзулату Републике Србије у Штутгарту. Већина наше деце није рођена у Србији и тешко им је изградити став о домовини, хтели ми то признати или не. Управо зато је важна настава на српском језику, јер ће помоћи нашим малишанима да, иако географски далеко, у срцу носе своју домовину. Желим се захвалити нашим наставницама, које својим пожртвованим трудом и радом уче нашу децу српску историју и традицију. Препуна сала Конзулата говори више од речи колико је њихов труд уродио плодом. Срдачно се захваљујем Конзулату на гостопримству и на поклонима који су веома обрадовали нашу децу. До следећег дружења.“

Па ипак, оно што је најважније јесте да су ученици задовољни учешћем. „Драго нам је што смо могле да учествујемо у програму приредбе. Оваква окупљања су нам прилика да се дружимо и са децом која нису у нашој групи, а уједно и прилика да научимо нешто ново о нашој Србији. Хвала учитељицама и нашем Конзулату на лепим поклонима“, рекле су Лена, Маша и Мила Марковић, сестре и ученице из Леонберга.

„Тамо далеко, далеко од мора, тамо је село моје, тамо је Србија“, певали су српски војници на Крфу чекајући тренутак када ће моћи да ослободе своју земљу и да јој се врате. Овом песмом ученици Српске допунске школе затворили су свечаност, испунивши срца присутних светлошћу из давнина, а вером у будућност.

Образовно-васпитни рад на српском језику у покрајини Баден-Виртемберг у организацији је Министарства просвете Републике Србије и изводи се за ученике српског порекла, који живе у иностранству, а који су се изјаснили за овај вид наставе.

Аутор текста
Јована Кнежевић