Извор: Министарство просвете
Данас је шест министарстава потписало Меморандум о разумевању на другој Међународној конференцији посвећеној менталном здрављу и психосоцијалној подршци младих под називом „Не остављајте нас за касније“ са циљем да унапреди систем подршке менталном здрављу деце и младих у Србији. Меморандум, који јасније дефинише расподелу ресурса, улоге и одговорности ресора у области заштите менталног здравља деце, адолесцената и младих, су потписали Министарство здравља, Министарство просвете, Министарство туризма и омладине, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Министарство за бригу о породици и демографију Републике Србије.
Министарка просвете проф. др Славица Ђукић Дејановић истакла је значај јачања система за реаговање у кризама и универзални приступ услугама заштите менталног здравља за адолесценте и младе широм земље.
Важно је да сви у систему и сви у друштву видимо младе, јер непрепознати проблеми менталног здравља утичу на њихову интеракцију у заједници, као и односе које граде са другима. Стога је од непроцењиве важности јачање интерсекторске сарадње и координисано деловања свих надлежних институција у циљу раног препознавања и правовременог реаговања у ситуацијама јер сви заједно треба да радимо на подизању свести о очувању менталног здравља у заједници. Учесници конференције су се једногласно сложили да су међуресорна сарадња и адекватна координација ресурса од виталног значаја за ментално здравље деце и младих“, истакла је проф. др Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете.
Дејана Костадинова, директорка УНИЦЕФ-а у Србији, истакла је да свако дете заслужује право на добро ментално здравље и благостање, посебно ако се имају у виду налази „У-Репорт“ анкете из августа ове године који показују да је око 47 одсто испитаника истакло да млади не траже помоћ јер сматрају да је то знак слабости и плаше се осуде. Скоро половина младих, њих 46 одсто, користи друштвене мреже и интернет као извор информисања о томе како бринути о менталном здрављу, док само пет одсто види наставнике, а седам одсто здравствене раднике као неког с ким могу да разговарају о својим проблемима.
Шест кључних министарстава данас је показало јединство потписивањем Меморандума о разумевању. На тај начин су учврстили своју посвећеност унапређењу емоционалног благостања деце, адолесцената и младих у Србији. Колективна обавеза коју су преузели је више од споразума; она значи улагање у нашу заједничку будућност, али је уједно и доказ да је улагање у ментално здравље појединца улагање у отпорност наше заједнице. Заједно можемо да изградимо мирније и просперитетније друштво у којем добробит наших младих постаје камен темељац наше снаге“, изјавила је Дејана Костадинова.
Ментално здравље и благостање деце и младих заслужује кључно место кад је у питању јавно здравље као и превенција менталних поремећаја. У нашој земљи је и даље најдоминантнији медицински модел пружања подршке младима с проблемима менталног здравља, а у свету се сви више говори о приступу ‘корак по корак’ где се услуге пружају у различитим секторима и нивоима по принципу психосоцијалне подршке. Потписивањем меморандума остварује се могућност пружања подршке нашим најмлађима на свим нивоима и свим системима где деца и млади бораве. Уз коришћење јединственог наратива и кључних ослонаца за рад с младима подршку треба да добију тамо где је она најизводљивија и најдоступнија. За рад са децом и младима потребно је време, мотивисан стручњак и услови који би обезбедили да пружање психосоцијалних интервенција, које се промовишу кроз пројекат УНИЦЕФ-а, Орyгена и Института за ментално здравље, буде омогућено као неопходна и свакодневна подршка деци и младима. Улагање у децу и младе је улагање у будућност нашег друштва”, рекла је проф. др Милица Пејовић Милованчевић, директорке Института за ментално здравље.
Проф. др Фабио Скано, директор Светске здравствене организације у Србији и специјални изасланик регионалног директора СЗО за Западни Балкан указао је на значај иновативних приступа подршци очувању менталног здравља и благостања деце и младих.
Најновији подаци СЗО-а показују да се међу младима у Европском региону задовољство животом и самооцењивање здравља смањило између 2018. и 2022. године. Са поносом могу да кажем да СЗО у Србији већ подржава Министарство здравља у унапређењу капацитета стручњака за ментално здравље у домовима здравља и школама, како би могли да развију и примене одговарајуће и одрживе програме фокусирајући се на потребе младих“, истакао је проф. др Фабио Сцано, директор СЗО у Србији.
Као резултат реализације програма за ментално здравље и психосоцијалну подршку за младе у Србији, младима је омогућен приступ поузданим информацијама и професионалној подршци путем интерактивне онлајн платформе svejeok.rs коју је од 2021. године посетило више од 90.000 људи.
Амбасадорка Краљевине Норвешке Кристин Мелсом указала је на сличности проблема младих у Норвешкој и Србији када је у питању ментално здравље младих. Она је рекла да Норвешка пружа континуирану подршку теми менталног здравља младих у Србији кроз сарадњу са Владом Републике Србије и УНИЦЕФ-ом.
Како би се професионалци из различитих сектора укључили у рад са младима, УНИЦЕФ је у сарадњи са Министарством здравља дефинисао минимални пакет услуга за ментално здравље и психосоцијалну подршку за младе у Србији, тзв. МЗПП програм.
Чланак Додатни напори државе за подршку менталном здрављу младих у Србији се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
