Учење кроз друштвене и видео игре, организовање новинске агенције, израда веб сајта и збирке прича из доба короне само су неки од креативних садржаја које су победници конкурса „Магија је у рукама наставника“ осмислили како би својим ученицима прилагодили и олакшали наставу од куће у време пандемије Covid-19.
У конкуренцији 700 радова, из 269 основних и 114 средњих школа, прво место припало је наставници српског језика и књижевности Олгици Спасојевић из ОШ „Петар Лековић“ из Пожеге за видео игру о Марку Краљевићу. Министар просвете Младен Шарчевић изјавио је на отварању свечане церемоније да наставници из Србије подржавају и прате савремено образовање.
– Неминовно је да у настави тежимо савременим достигнућима, да у складу са тим, у образовање нових генерација ученика уводимо дигитализацију и оспособљавамо их за живот у 21. веку, да кроз иновативне планове и програме наставе омогућимо младима да усвоје знања и развију компетенције које су неопходне да би успешно одговорили изазовима савременог света – казао је министар.
Конкурс су организовали НАЛЕД и организација за развој каријере и омладинског предузетништва „Connecting“, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Заводом за унапређивање образовања и васпитања, Републичким секретаријатом за јавне политике и Радио-телевизијом Србије, у оквиру пројекта Јавно-приватни дијалог за развој, који подржава Америчка агенција за међународни развој (USAID).
Директор мисије УСАИД у Србији Мике де ла Роса истакао је да наставници којих се радо сећамо током одрастања су они који су били креативни, изазивали нас да мислимо другачије и својом главом.
-То су наставници које видимо данас овде. Они су отишли корак даље како би својим ученицима искуство учења изван учионица и мимо редовних наставних програма учинили бољим. – рекао је Де Ла Роса.
Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић истакла је да је један од најважнијих циљева овог конкурса афирмација улоге и компетенција наставника као носећих стубова у развоју нашег друштва.
– Из перспективе НАЛЕД-а, овај конкурс је део наших напора да подржимо и истакнемо оне који примењују иновативан приступ настави како би помогли ученицима да кроз практичне задатке примењују стечена знања. У оквиру теме “Образовање за 4.0 револуцију” у сарадњи са организацијом Connecting и Заводом за унапређивање образовања и васпитања, идемо у сусрет новој стратегији развоја образовања, залажемо се за већу заступљеност пројектне наставе у систему образовања и стратешки приступ оснаживању наставног кадра – рекла је Јовановић.
Током ванредног стања основци и средњошколци могли су да прате наставу на даљину путем канала РТС2 и РТС3, интернет сајта РТС-а, мултимедијске интернет платформе “РТС Планета” и бесплатне мобилне апликације “РТС Моја школа”.
– Од 17. марта до 29. маја 2020. на РТС Планети објављено је 2.270 часова. Објављено је 1.294 за основну школу, 946 за средњу – од тога 276 часова за дуално образовање, као и 30 часова физичког васпитања и психолошких радионица за све узрасте. Поред повећане гледаности Другог и Трећег програма, због праћења ТВ наставе, само путем платформе РТС Планета забележено је више од три милиона прегледа – рекао је Илија Церовић, главни одговорни уредник образовно-научног програма и в.д. директор Телевизије Србије.
Покровитељи награда су компаније Comtrade, Telegroup, Eurobank, Хемофарм фондација и Лагуна.
Добитници награда на конкурсу „Магија је у рукама наставника“
Прво место – Олгица Спасојевић, ОШ „Петар Лековић“, Пожега – Друштвена игра о Марку Краљевићу; Друго место – Јасмина Мицић, Прва Крагујевачка гимназија, Крагујевац – Параболе кроз интерактивни рад ученика; Треће место – Марија Којић, ОШ „Мирослав Антић“, Београд – Дан планете Земље; Четврто место – Милена Кецман, Средња школа „17. септембар“, Лајковац – Од олује преко акције до знања – Фарадејев закон електромагнетне индукције; Пето место – Анђелка Петровић, Математичка гимназија, Београд – Ко је овде без греха – дебата о Ани Карењини; Награда за најбољи пример ТВ наставе – Горица Његовановић, ОШ „Михајло Пупин“, Београд – Употреба великог слова – ТВ час; Награда за коришћење дигиталних алата у средњој школи – Младен Шљивовић, Гимназија, Зајечар – Андроид игрица и експерименти као учење о нуклеарним реакторима; Награда за интеракцију са ђацима у средњој школи – Мирјана Стакић Савковић, Филолошка гимназија, Београд – Живот по осамнаестици – Приче из доба короне; Награда за коришћење дигиталних алата у основној школи – Александра Филиповић, ОШ „Црњански“, Јагодина – Wix vebsajt за интеракцију са ученицима; Награда за Интеракцију са ђацима у основној школи – Јелена Лилић, ОШ „Миливој Петковић Фећко“, Рума – Новинска агенција Антички Рим јавља; Награда за пројектну наставу – Ђурђица Стојковић, ОШ „Јован Поповић“, Беочин – Сачувајмо пчеле; Награда публике – Јовица Плавшић, Десета гимназија „Михајло Пупин“, Београд – Волим ХемиЈутјуб.
Да савремено комуникацијско друштво почива на чврстим темељима информационог капитализма, ништа боље не оличава до жучне реакције последњих дана на Заводов предлог програма наставе и учења, у коме, наводно нема места за велику српску књижевницу Десанку Максимовић. У полифоном комуникацијском делиријуму, из виралног света друштвених мрежа, али и званичних медија, цитати (заправо амблеми) ван контекста, попут избачена, не дамо – пре свега су одраз опште жеље за поделом, без обзира каквом. Поводом конкретног случаја, чак ни површне, нити злураде интерпретације не могу замаглити јасну чињеницу да Десанку Максимовић не може нико да избаци, ни из чега, јер се ванвременски песници нити постављају нити избацују, поготову онда када се следе јасне процедуре, од тренутка када Завод добије налог да напише предлог програма, састави комисију од универзитетских професора и наставника у школи, па предлог достави Националном просветном савету, чији су чланови представници свих релевантних институција из области обухваћених програмима. Савет износи мишљење, запажања, сугестије, и предлог враћа на дораду Заводу консултујући став стручне јавности. Тек потом, након унетих измена, тај предлог програма Министарство усваја. Човек живи, ради, греши, исправља прашта, доказује, учи. И управо зато, што се тиче, програма и уџбеника, развој образовања у свету иде у правцу креативног и слободног управљања наставним процесом самог наставника. Програми и правилници новог доба промена су набоље искључиво уколико се непрекидно врши њихова ревизија. Будућност програма лежи у мерљивим циљевима, у стандарду и исходу. Програми и уџбеници су ништа друго до препоручени садржаји које наставници могу користити, али могу и сами доћи до бољег садржаја уколико сматрају да је то сврсисходније на ученичком путу до жељеног исхода. Не постоји савршени уџбеник, нити савршени програм који би задовољио све потребе и био универзално примењив, зато је образовање и кренуло путем стандарда и исхода, јер нам будућност лежи у том крајњем резултату, желимо ученика који зна да критички и функционално размишља, користи, а не само репродукује знање, познаје и воли културу свог народа. У периодима када се мењају читаве педагошке парадигме (што је случај свуда у свету), као што је увођење нових програма наставе и учења оријентисаних према исходима, потребно је као помоћ и подршку наставницима обезбедити растерећенији и поступнији прелазак, како сама промена не би изазвала револт, дезоријентисаност и тиме поништила све добробити које промена доноси. Из тог разлога, питање програма је изузетно осетљиво и зато у креирању садржаја (који су помоћно средство у раду наставника) учествују стручњаци, универзитетски професори који, по правилу, предају методику наставе књижевности и језика и уз њих, креативни професори практичари који предају овај предмет у гимназији.
