Извор: Министарство просвете – https://prosveta.gov.rs/vesti/105650/

Министар просвете проф. др Дејан Вук Станковић у интервјуу за недељни „Курир“ од 19. априла 2026.године, причао је о дешавањима у образовном систему Србије у последњих годину дана, новинама које чекају ђаке и студенте у наредном периоду, стању на факултетима и универзитетима, али и о реформи образовања и плановима за наредни период. Он је, говорећи о протеклој године рекао:

Систем је из радикалне кризе прешао у стање функционалне нормалности. Ђаци и студенти су у клупама и амфитеатрима на предавањима, професори предају и

оцењују. Повећане су плате у просвети, посебно високом школству, исплаћено је 50 одсто школарина самофинансирајућим студентима, покренуте су велике инвестиције, уложемо око милијарду динара у реконструкцију школа у Србији, око 600 милиона у дигитализацију, значајна је међународна просветна активност, ученици елитних српских школа постижу завидне резултате на олимпијадама знања… Мимо свега побројаног, данас говоримо о реформи, а не о кризи. Реформе у образовању су највећи просветни, а вероватно и друштвени изазов, јер је образовање кључни друштвени ресурс за напредак наше државе и народа, али и за индивидуално благостање и напредак појединца“, рекао је министар.

Према његовим речима, највећи изазов када је, 16. априла 2025.године преузео ресор Министарства просвете је била нормализација образовно-васпитног процеса и обнова образовно-научног процеса на универзитету.

Нормализација образовно -васпитног процеса у основним и средњим школама и обнова образовно-научног процеса на универзитету. Звучи можда исувише једноставно, али пре годину дана се није подразумевало да је образовни систем функционалан. Kонкретно, данас су ђаци у клупама, учитељи и професори држе предавања и оцењују ђачки напредак у знањима и вештинама. С друге стране, на универзитетима, студенти су у амфитеатрима, полажу испите, професори предају и оцењују. Нема блокада, нестали су пленуми. Одлуке доносе декани и наставно-научна и изборна већа факултета и одговарајућа тела на универзитету. Имате редовност наставе и постепени напредак наставно-образовних и наставно-научних активности. Чињеница је да су повећане плате у просвети, посебно високом школству, исплаћено је 50 одсто школарина самофинансирајућим студентима, задржан је висок ниво студентско-ученичког стандарда, покренута је велика инвестиција у Нишу – реконструкција студентског дома вредна око 10 милиона евра, и још много тога… Изнад свега побројаног, данас говоримо о реформи, а не о кризи, и то је значајан помак.

О трагедији на Филозофском факултету и трагичној смрти студенткиње, Станковић је навео:

Трагедија на Филозофском факултету намеће морални императив да као држава поступимо одговорно, а то пре свега значи у складу са законом. Полиција и тужилаштво воде истрагу, утврђују чињенице и околности које су довеле до смрти младе студенткиње историје уметности. Такве ствари су апсолутно недопустиве. Kао ресорни министар сам од надлежне инспекције захтевао да, након тужилаштва и полиције, испита да ли су и у којој мери поштовани законски нужни протоколи који се односе на здравље и безбедност у оквиру Филозофског факултета. Желим да верујем да ће истрага бити потпуна, прецизна и непристрасна. Разуме се да нико није унапред крив, али нико не треба и неће бити изузет од истраге, барем у домену који покрива инспекција министарства на чијем сам челу. У циљу провере безбедности, Министарство просвете ће покренути инспекцијски надзор на 250 високошколских установа. Резултате првих налаза инспекције о стању безбедности имаћемо за коју недељу. Сви они ће бити јавни“

О стању на државним универзитетима и факултетима каже:

„Поменути негативни трендови: слабији упис и знатно мањи број дипломираних студената – директна је последица бруталне политизације универзитета, која је исувише дуго трајала. Биће потребно доста конструктивног и истрајног рада да се повећа квалитет наставе и подигне ниво који би омогућио преокрет негативних трендова у високом образовању. Бојим се да ће у погледу будућности државног универзитета важити неписано правило: штета се лако и брзо направи, али тешко се и дуго исправља. Ако се научи лекција о негативним последицама блокада, онда за државне универзитете има рационалне наде. У супротном, следи ерозија квалитета и још негативнији трендови и по питању уписа, квалитета наставе и броја дипломираних студената. Шта год неко мислио о власти, аутономија универзитета се не брани његовом бруталном и насилном политизацијом, већ стриктном деполитизацијом, безусловним прихватањем начела законитости у раду установе, уз нужне педагошке корективне механизме када је реч о плану и програму и пракси студирања.

Министар је, у интервјуу истакао и да факултети нису места за политичко деловање.

Док се не промени Закон о високом образовању и не повећа утицај државе на управљачке структуре факултета, моћ државе да спречи злоупотребу студената и високошколских установа је прилично сужена, а механизам опозивања декана је сложен поступак који нужно не води разрешењу оних за које, без разумне сумње, постоје докази да су злоупотребили аутономију универзитета у дневнополитичке сврхе. Стога апелујем на свест и савест декана и ректора који злоупотребљавају факултете зарад својих политичких агенди да одустану од политичке употребе универзитета. Мимо радног времена и ван простора високошколских установа, има и више него довољно јавног, посебно медијског простора за бављење политиком.

О реформи и плановима за наредни период, министар, између осталог каже, да је програм рада за први разред гимназије иновиран, да је у средње стручне школе уведено 34 нова образовна профила у протеклој школској години, те да ће у средњим школама од ове године бити још четири нова стручна образовна профила.

Унапређење наставног процеса, сазнајно компетентнији и мотивационо снажнији наставници и ученици, технолошки иновиран процес наставе и вредновања стеченог сазнања, дигитална трансформација процеса образовања, отвореност образовног система, увођење и примена вештачке интелигенције, повезивање нашег образовног система с водећим регионалним, европским и светским универзитетима, значајна реконструкција и изградња образовних установа, усмереност на техничке, природне науке и математику, али и свест о друштвеној одговорности и патриотској врлини образовног система, наставника и ученика. Једном речју, приоритет је осмишљена и поступно спроведена образовна револуција. Образовање прилагођено духу времена, динамици тржишта и технолошких иновација, али и образовање младих самосвесних људи активно укључених у друштвени и политички живот, свесних идеала слободе и једнакости патриотске врлине. Примарни циљ образовања је друштвени прогрес, лично и опште благостање.

Реформа, према његовим речима подразумева и нов приступ учењу, а исход реформе треба буде способност сваког ученика да брже и ефикасније учи.

Цео интервју можете прочитати на овом линку

Чланак Министар Станковић у интервјуу за Курир говорио је о свим важним темама из области образовања се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Author: aleksa