Тема вебинара Избор и конципирање електронског материјала за онлајн наставу је имала припремну активност путем мотивационих питања која су послата учесницима вебинара уз линк за вебинару. Сценарио вебинара: Након поздрављања учесника и увода у тему, учесници су имали прилику да изложе одговоре на мотивациона питања, затим се дискутовало и аутор је сумирао одговоре учесника који су се односили на оставривање исхода уз помоћ електорнских наставних материјал, предности/недостатке електронских наставних материјала… Потом се прешло на предавање са демонстрирањем примера кроз теме Модели учења у односу на електронки садржај, Примена електронских наставних материјала у настави, Планирање наставног процеса употребом електронских наставних материјала, Примери, Препоруке за примену у непоредној наставној пракси. Учесници су на крају изложене теме, имали прилику да дискутују о примени и препорукама за избор и конципирање електронског материјала за онлајн наставу. Сложили су се да се најчешће у нашим школама примењивао основни модел испоруке садржаја путем електронског наставног материјала и да компетенције наставника за поучавање и учење треба да добију додатну димензију која се испољава у оспобљавању за избор и конципирање наставних електронских материјала у раду у онлајн окружењу. Приликом избора електронског материјала треба бити обазрив и применити критеријуме који се однсое на педагошку неутралност, могућност поновне употребе, персонализације и неутралности у односу на медије. Избор и конципирање наставног материјала за учење и поучавање од стране наставника је важно питање јер организовање великог броја информација у смислену целину предстаљва и учење ученика како да уче током живота и да у обиљу информација које су им доступне одаберу вредне.Стручни сарадници треба да оснаже наставнике у избору и конципрању електронских настaвних материјала у онлајн окружењу.
Вебинар /радионица преко зум апликације.
Фокус је сарадња са родитељима у дигиталном окружењу,узроковано увођењем ванредног стања.
Питања којима ће се бавити су следећа:
Како комуницирамо са родитељима? Којим темама се бавимо? На који начин реагују родитељи? Који су елементи асертивног реаговања?
На крају учесници добијају низ савета за добру сарадњу са родитељима како у школским условима тако и у ванредним околностима.
Како се питање адекватне мотивације ученика за савладавање обавезних наставних садржаја често поставља као проблем, потребно је родитеље упутити на начине на који могу утицати на побољшање мотивације детета и квалитетније усвајање градива. Циљ рада је упознавање родитеља са појмом учења кроз игру и његовим предностима. Креиран је са намером да охрабри и оснажи родитеље и друге које занима ова тема да се више укључе у учење са децом кроз различите игровне активности. У презентацији и пропратном писаном материјалу су изложене карактеристике игре, као и утицај игре на дечји развој и предности учења кроз игру. Дати су предлози конкретних активности и игара које родитељи могу играти са децом у сврху учења и савладавања градива. У раду, родитељи и други заинтресовани за ову тему могу пронаћи савете и предлоге игара које могу применити у учењу. Презентација садржи и линкове ка садржајима који се баве овом темом.
У материјалу су укратко описане карактеристике пројектне наставе, представљене су њене фазе/етапе и наведени су конкретни примери активности којима се подстиче развој различитих компетенција ученика. Представљен је низ начина на које родитељи могу да подрже и подстакну развој свог детета, истовремено учествујући у различитим фазама пројектне наставе, било да се она реализује у редовним условима или у ванредним околностима, односно онлајн учењу/поучавању. У материјалу су приказани примери различитих питања, скала и чек-листа, као и могућности њихове примене у различитим сегментима пројекта. Могу их користити сви актери укључени у овакав облик образовно-васпитног рада, а посебно родитељи, као смерницу за подстицај развоја своје деце и њихових вештина, неопходних у 21. веку.
Читање информативних текстова и употреба медија су ситуације у којима су нам потребне вештине критичког мишљења. Критички приступ информацијама једна од важних вештина у кризним ситуацијама. Ученицима је потребно објаснити да се у кризним ситуацијама често шире разне непроверене информације које треба узети са резервом
Циљ рада је унапређивање знања и вештина стручних сарадника за пружање помоћи ученицима у разумевању и критичком приступу информацијама.
Кроз предвиђене активности стручни сарадници ће оснажити ученике да:
- анализирају и процењују медије и информативне текстове;
- истраже и препознају ситуације медијске манипулације и лажних вести;
- уочавају разлику између чињеница и мишљења у медијским садржајима.
Ученици се на почетку упознају са основним појмовима критичког мишљења и медијске писмености и зашто је потребно развијати код ученика вештине критичког приступа информацијама. Други део рада оријентисан је на препознавање ситуација медијске манипулације, дезинформација и лажних вести. Ученицима се на крају представљају кључна питања за анализу медијских порука.
У материјалу се образлажу специфичности услова у току он лајн наставе за рад од куће. Основна сврха мареијала је да подржи рад стручних сарадника на јачању родитељских компетенција у стварању позитивног амбијента и помоћи деци у планирању и реализацији активности учења у кућним условима. Обрада планираног садржаја може да помогне одржавању континуитетa у учењу, развијању самосталности и одговорности детета, остваривању постигнућа, лакшем повратку у похађање наставе у школи кад се за то створе одговарајући услови. Материјал је могуће користити и када из других разлога, ученик дуже одсуствује из школе. Писани материјал садржи додатни текст о начинима помоћи деци којима је потребна додатна подршка у образовању и васпитању, као и ППТ материјал.
Тема „Развијање критичког приступа информацијама“ реализована је кроз вебинар у оквиру ког су обрађене теме дигиталних компетенција, дигиталне интелигенције, медијска писменост и критичко мишљење. Вебинар је реализован на платформи Zoom. Иако је значај дигиталних компетенција препознат раније и дефинисан законским оквирима, тек је са ванредном ситуацијом поводом појаве Covid-а и преласком на онлајн наставу постало јасно колико су заправо ове компетенције важне (и колико су (не)развијене). Дигиталне компетенције дефинишу се кроз пет димензија (DIGCOMP: Оквир за развој и разумевање дигиталне компетенције у Европи- The Digital Competence Framework for Citizens With eight proficiency levels and examples of use (revidirana verzija), Carretero Gomey S., Vuorikari R., Punie Y., 2017.)- разумевање и обрада информација, комуникација и онлајн сарадња, стварање/креирање дигиталног садржаја, сигурност и решавање проблема. Утисак је да смо се, у контексту дигиталних компетенција, у класичној настави најчешће бавили димензијама сигурности на интернету и комуникацијом. Тренутно се као веома важна димензија издваја разумевање и обрада информација јер у мноштву доступних извора од изузетног је значаја критички им приступити и изабрати поуздане, корисне и адекватне изворе информација. Посебан нагласак стављен је на улогу наставника и стручних сарадника, који су ученицима, у време онлајн наставе, потребни као ментори који ће их водити кроз процес усвајања градива, подржавати их и мотивисати када наиђу на препреке и као својеврсни „кустоси“ који ће у мноштву различитих материјала, садржаја и алата изабрати и упутити ученике на најквалитетније и најприлагођеније њиховим могућностима и потребама, и који ће их учити да сами развијају вештине критичког приступа информацијама, као веома важне димензије дигиталних компетенција. У оквиру вебинара дат је предлог обраде ове теме са ученицима кроз радионичарски рад. Предлог за реализацију радионице је: уводна активност- квиз за ученике, главна активност- истраживање задатог сајта кроз критеријуме за процену и питања за проверу извора, текста и тражење других извора, завршна активност- игрица за ученике или гледање филма. Поред пропратног текста, ресурс садржи и остале потребне материјале (квиз, радни материјал- критеријуме за критичко вредновање садржаја на интернету, поступке и алате за критички приступ информацијама, списак линкова) за реализацију радионице и презентацију.
Тема Како смирити дечји страх прилично је актуелна у данашњу доб јер родитељи траже одговоре на питање како да се приближе својој деци и да их смире поготово у доба реалних стрхова и неизвесности. Тема је блиска и за наставнике у школама јер они врло често преузимају улгу родитеља и деца некад имају поверења да им повере своје страхове. Циљ презентације био је да родитељи разумеју емоцију страха и да се информишу на које начине могу помоћи деци да превазиђу своје страхове. Као и да спознају различите начине за комуникацију са децом по питању страха.