Циљ писаног материјала је да оснажи средњошколце да преузму одговорност за своје учење користећи предности сарадничког учења и савремених технологија. Ученици ће се упознати са неким мало другачијим начинима примене паметних телефона и рачунара. Идеја је да ученици схвате бенефити сарадње са вршњацима и заједничког учења уз коришћење web алата. Поред савладавања школских лекција, овакав начин учења могу да примене и касније приликом спремања испита на факултетима.
Рад је усмерен на оснаживање родитеља да се заједно са својим дететом укључе у праћење напредовања у процесу учења које се одвија у новим околностима. У првом делу објашњен је значај учешћа родитеља и ученика у овом процесу, а у другом делу дати су конкретни предлози родитељима како да са својим дететом прате процес учења и напредовање.
Упутства и материјали који су понуђени омогућиће родитељима да конструктивно прате напредовање ученика у учењу. Родитељи и ученици могу користити:
- Водич за родитеље: Како водити портфолио са дететом
- Ученички дневник
- Чек листа за праћење процеса учења детета у току наставе на даљину
- Скала процене фактора који утичу на учење ученика
- Анализа теста
Циљеви рада
Информисање стручних сарадника-педагога и психолога о улози родитеља у организовању учења на даљину и начинима подршке деци/ученицима у тим околностима.
- Исходи, компетенције
Јачање компетенција стручних сарадника за рад са родитељима како би помогли родитељима да разумеју своју улогу у организовању активности у кући и јачали своје родитељске компетенције тако да: - боље разумеју измењен начин рада школе у ванредним условима (COVID-19);
- плански помогну деци у планирању и организацији рада код куће;
- стекну и унапреде вештине пружања подршке деци у условима ванредних околности
Циљна група
стручни сарадници у основним и средњим школама
Први део рада односи се на информисање родитеља у вези са суштинским карактеристикама наставе на даљину, њеним предностима и недостацима. Родитељима су такође дати конкретни савети и сајтови на којима се могу додатно информисати у циљу стварања безбедног дигиталног окружења за своје дете. Централни део рада има за циљ информисање родитеља о њиховој улози у обезбеђивању адекватних услова за успешно учење ученика. Прецизно су наведени начини њихове помоћи и подршке коју би требало да пруже својој деци приликом учења и рада ученика на домаћим задацима. Дати су и предлози за рационално и ефикасно коришћење слободног времена. На крају рада дат је табеларни подсетник о условима успешног учења за родитеље.
„ Ум проширен новом идејом никада се не враћа на своје почетне димензије.“
Oliver Wendel Holmes
Презентација и пропратни материјал садрже савете родитељима о коришћењу дигиталних технологоја и како на квалитетан начин организовати игру и учење. Сазнања о савременој информационо-комуникационој технологији (рачунар, паметни телефони,таблети , виртуелна стварност, интернет, е-учење, учење на даљину….) и њиховим потенцијалима, даје широке могућности родититељима за ефикасније коришћење слободног врема и организацију игре и учења. При избору садржаја, потребно је промишљати о квалитету садржаја, тј. с којом намером је креиран и коју поруку шаље деци и ставити их у функцију дететовог развоја. Водећи се дефиницијом „дигиталног родитељства“ приказене су карактеристике узраста и примери како су се родитељи прилагођавали и постали парнери у креирању и организацији слободног времена и времена које је било посвећено реализацији онлајн наставе; избору квалитетних садржаја; улози двосмерне комуникације, родитељ као модел детету у употреби дигиталних уређаја; начини како да родитељи блокирају непримерене садржаје; утицај видео игрица на понашање деце; идеје за разне забавне пројекте који су савршени за кућне услове, бесплатним платформама за учење на даљину, рад од куће, бесплатним онлајн књигама, курсевима, филмовима, музици…; подршка за децу и одрасле и бољу организацију дневних активност; aпликација за учење и обнављање страног језика које дете жели да научи или усаврши знање…
У рутини је спас, посебно у временима кад се суочавамо са изазовима који нам доносе осећај тескобе и неизвесности. Без обзира што нисмо у могућности да контролишемо дешавања из спољашњег света која нам значајно утичу на живот, сазнање да можемо да контролишемо свој дан и уредимо наш мали свет у изолацији дома, даје осећај удобности и задовољства. Суочавање са непредвидљивим, неизвесним и претећим временима чини се изводљивим кад имамо контролу над даном, могућност планирања шта ће и кад у том дану десити. Припрема дневног плана и његова реализација помаже нам да смањимо свакодневни ниво стреса. Управо могућност да донесемо одлуку о активностима, које ћемо реализовати у току дана у одређеном ритму, омогућава нам да дан буде испуњен и динамичан, у мери и на начин који смањује осећај преплављености обавезама и радним задацима. Планирање дана и дневних активности је значајна вештина за живот, којом треба да овладају и деца, а ванредне околности су добар оквир за практиковање и учење како да овладамо овом вештином. Од кључног је значаја да кроз креирање дневног план са дететом и кроз подршку за његово спровођење успоставимо контролу над дешавањима, паметно искористимо време за учење и одмор, обезбедимо да дете уради и оно што мање воли, уносећи на тај начин смисао и осећај успешности у данима који су наизглед исти.
У оквиру вебинара обрађивана је тема наставних метода које се користе у новонасталој ситуацији учења на даљину. Тема је груписана око 6 кључних питања која су послужила за размену искустава стручних сарадника који раде у основним и средњим школама. Сценарио вебинара: Након уводног обраћања и кратког увода у тему, учесници су подељени у групе. Вебинар је условно подељен у два дела. У првом делу су ученици подељени у групе у којима су се бавили следећим темама:Интеракција/размена између ученика и са наставником;Сараднички односи и атмосфера поштовања:Динамичност процеса учења, разноврсност метода, активности и задатака; Мотивисаност и активност ученика; Развијање знања, вештина и ставова;Развијање различитих нивоа знања. Рад у групама трајао је око 20 минута. Након тога су учесници враћени у „велику групу“ у којој су представници група представљали запажања и закључке на тему којом се бавила њихова група. Отварана је и дискусија након сваке појединачне теме. Сценаријом је било предвиђено да вебинар траје сат времена, међутим дискусија је била врло жива, отворила су се многа питања, учесници су желели да учествују у свакој појединачној теми, тако да је вебинар трајао дуже од планираног времена.
Технологија: Zoom
Неочекивано, задесили смо се у једној више него изазовној ситуацији када је реч о образовно-васпитном процесу који се организује и реализује у време ванредног стања. У првим недељама наставе на даљину, ученици, наставници и родитељи суочили су се са низом тешкоћа, првенствено у успостављању ритма радног дана. Јавиле су се разне недоумице и многобројна питања, разумљива у оваквој ситуацији и када је реч о планирању учења код куће. Оснаживањем ученика на пољу планирања праћења наставе и организације рада од куће у значајној мери стручни сарадници, али и наставници имају прилику да пруже подршку ученицима како би допринели развијању међупредметне компетенције за учење односно компетенције за целоживотно учење.
Упутсвта која се презентују у овом раду омогућиће ученицима развијање компетенције за учење кроз: процену сопствених капацитета и капацитета породице за планирање учења; идентификацију фактора који утичу на планирање учења у породичним околностима; примену новина у планирању сопственог рада током реализације наставе на даљину као и мапирање приоритета током планирања. Ученици имају могућност да унапреде своје компетенције за планирање учења код куће кроз:
- самопроцењивање где би мапирали чек листом постојеће ресурсе, али и ометајуће факторе током учења;
- израду шема учења за лакше уочавање и праћење дневних и недељних обавеза, као и оптерећеност у извршавању задатака;
- примену матрице где ће идентификацијом ургентних и важних задатака на дневном и недељном нивоу лакше планирати своје учење.
У оквиру вебинара, у првом делу, обрађенa je темa психолошких потреба, Масловљеве хијерахије потреба и на који начин су основне потребе угрожене у току пандемије вируса КОВИД-19, изолације и самоизолације, зашто је неопходно задовољавању ових потреба посветити посебну пажњу на који начин задовољење основних психолошких потреба инкорпорирати у дневне активности и условима изолације. У оквиру презентације приказани су примери активности које задовољавају појединачне потребе. У оквиру вебинара учесницима је поред ппт презентације подељен и пропратни материјал који укључује списак онлајн линкова које могу да препоруче ученицима, на основу којих могу да организују онлајн радионице и предлог материјала које могу да користе у педагошкој и психолошкој пракси. У другом делу вебинара покренута је дискусија, у оквиру које су учесници коментарисали материјал, говорили о својим искуствима рада у школи у условима када се цео рад одвија онлајн.
Технологија: Zoom
Функционално учење кроз драматизацију. Ученици су употребом нових технологија (дрон, камера, монтажа) са драмском секцијом дошли у школу будућности.
Како се питање адекватне мотивације ученика за савладавање обавезних наставних садржаја често поставља као проблем, потребно је родитеље упутити на начине на који могу утицати на побољшање мотивације детета и квалитетније усвајање градива. Циљ рада је упознавање родитеља са појмом учења кроз игру и његовим предностима. Креиран је са намером да охрабри и оснажи родитеље и друге које занима ова тема да се више укључе у учење са децом кроз различите игровне активности. У презентацији и пропратном писаном материјалу су изложене карактеристике игре, као и утицај игре на дечји развој и предности учења кроз игру. Дати су предлози конкретних активности и игара које родитељи могу играти са децом у сврху учења и савладавања градива. У раду, родитељи и други заинтресовани за ову тему могу пронаћи савете и предлоге игара које могу применити у учењу. Презентација садржи и линкове ка садржајима који се баве овом темом.
Тема Како смирити дечји страх прилично је актуелна у данашњу доб јер родитељи траже одговоре на питање како да се приближе својој деци и да их смире поготово у доба реалних стрхова и неизвесности. Тема је блиска и за наставнике у школама јер они врло често преузимају улгу родитеља и деца некад имају поверења да им повере своје страхове. Циљ презентације био је да родитељи разумеју емоцију страха и да се информишу на које начине могу помоћи деци да превазиђу своје страхове. Као и да спознају различите начине за комуникацију са децом по питању страха.
Тема „Развијање критичког приступа информацијама“ реализована је кроз вебинар у оквиру ког су обрађене теме дигиталних компетенција, дигиталне интелигенције, медијска писменост и критичко мишљење. Вебинар је реализован на платформи Zoom. Иако је значај дигиталних компетенција препознат раније и дефинисан законским оквирима, тек је са ванредном ситуацијом поводом појаве Covid-а и преласком на онлајн наставу постало јасно колико су заправо ове компетенције важне (и колико су (не)развијене). Дигиталне компетенције дефинишу се кроз пет димензија (DIGCOMP: Оквир за развој и разумевање дигиталне компетенције у Европи- The Digital Competence Framework for Citizens With eight proficiency levels and examples of use (revidirana verzija), Carretero Gomey S., Vuorikari R., Punie Y., 2017.)- разумевање и обрада информација, комуникација и онлајн сарадња, стварање/креирање дигиталног садржаја, сигурност и решавање проблема. Утисак је да смо се, у контексту дигиталних компетенција, у класичној настави најчешће бавили димензијама сигурности на интернету и комуникацијом. Тренутно се као веома важна димензија издваја разумевање и обрада информација јер у мноштву доступних извора од изузетног је значаја критички им приступити и изабрати поуздане, корисне и адекватне изворе информација. Посебан нагласак стављен је на улогу наставника и стручних сарадника, који су ученицима, у време онлајн наставе, потребни као ментори који ће их водити кроз процес усвајања градива, подржавати их и мотивисати када наиђу на препреке и као својеврсни „кустоси“ који ће у мноштву различитих материјала, садржаја и алата изабрати и упутити ученике на најквалитетније и најприлагођеније њиховим могућностима и потребама, и који ће их учити да сами развијају вештине критичког приступа информацијама, као веома важне димензије дигиталних компетенција. У оквиру вебинара дат је предлог обраде ове теме са ученицима кроз радионичарски рад. Предлог за реализацију радионице је: уводна активност- квиз за ученике, главна активност- истраживање задатог сајта кроз критеријуме за процену и питања за проверу извора, текста и тражење других извора, завршна активност- игрица за ученике или гледање филма. Поред пропратног текста, ресурс садржи и остале потребне материјале (квиз, радни материјал- критеријуме за критичко вредновање садржаја на интернету, поступке и алате за критички приступ информацијама, списак линкова) за реализацију радионице и презентацију.
У материјалу се образлажу специфичности услова у току он лајн наставе за рад од куће. Основна сврха мареијала је да подржи рад стручних сарадника на јачању родитељских компетенција у стварању позитивног амбијента и помоћи деци у планирању и реализацији активности учења у кућним условима. Обрада планираног садржаја може да помогне одржавању континуитетa у учењу, развијању самосталности и одговорности детета, остваривању постигнућа, лакшем повратку у похађање наставе у школи кад се за то створе одговарајући услови. Материјал је могуће користити и када из других разлога, ученик дуже одсуствује из школе. Писани материјал садржи додатни текст о начинима помоћи деци којима је потребна додатна подршка у образовању и васпитању, као и ППТ материјал.
Читање информативних текстова и употреба медија су ситуације у којима су нам потребне вештине критичког мишљења. Критички приступ информацијама једна од важних вештина у кризним ситуацијама. Ученицима је потребно објаснити да се у кризним ситуацијама често шире разне непроверене информације које треба узети са резервом
Циљ рада је унапређивање знања и вештина стручних сарадника за пружање помоћи ученицима у разумевању и критичком приступу информацијама.
Кроз предвиђене активности стручни сарадници ће оснажити ученике да:
- анализирају и процењују медије и информативне текстове;
- истраже и препознају ситуације медијске манипулације и лажних вести;
- уочавају разлику између чињеница и мишљења у медијским садржајима.
Ученици се на почетку упознају са основним појмовима критичког мишљења и медијске писмености и зашто је потребно развијати код ученика вештине критичког приступа информацијама. Други део рада оријентисан је на препознавање ситуација медијске манипулације, дезинформација и лажних вести. Ученицима се на крају представљају кључна питања за анализу медијских порука.