У оквиру вебинара/састанка биће обрађене теме (навођење целина) Законска регулатива,
Функција и задаци тимова у новим-измењеним условима, Улога стручних сарадника у раду појединих тимова ,Рад по групама тешкоће, проблеми, позитивна искуства, изазови са којима смо се сусретали у раду Тимова,
Сценарио вебинара/састанка :Вебинар ће се састојати из три дела. Први део вебинара укључује, путем ППТ, подсећање на Законски оквир: обавезни тимови, ко их именује, састав тимов, функција, надлежности……Кроз индивидуални рад сагледати у које и у колико тимова су стручни сарадници у току прошле године били укључени . Путем рада у групама, извештавање и разговор са учесницима доћи до размене искуства, знања и нових идеја за функционисање, садржај рада и активности стручних сарадника у оквиру одређених тимова
Први део вебинара је предвиђено да траје оквирно 10 минута. Други део вебинара је предвиђен за рад по групама 10 минута и трећи за дискусију, у оквиру које ће учесници моћи да понуде своје коментаре и поставе питања. Трећи део вебинара је предвиђено да траје оквирно 20 минута.
Састанак је реализован у два дела. У уводном делу састанка који је трајао 20 минута обрађене су теме здравља и менталног здраља, као и модел здравственог васпитања кроз развијање животних вештина. У уводном делу излагања било је речи и о томе како се све у школама остварује подршка развоју здравих стилова живота код ученика, које су теме којима се школе најчешће баве из области здравља и које су методе и технике најефикасније за обраду ових тема. Посебан акценат стављен је на тему менталног здравља, и у складу са тим указано на значај бављења овом темом и могућностима за обраду ове теме са ученицима. На крају уводног дела, презентован је један од могућих сценарија радионица на тему „вршњачког притиска“. У другом делу састанка учесници су подељени у групе. По две групе имале су исти задатак јер је циљ био пронаћи што више разноврсних примера – да наведу конкретне примере активности у циљу подршке развоју здравих стилова живота, и то: у оквиру редовне и изборне наставе и ЧОС-а, у оквиру пројектне наставе, ваннаставних активности и тематског планирања. Групе су за рад имале 20 минута након чега је следила размена у великој групи. Учесници су излистили велики број конкретних активности и примера и размена је била веома конструктивна. Састанак је трајао 90 минута.
У оквиру вебинара биће обрађене следеће теме: информационо друштво и хиперпродукција информација у дигиталном формату, „лажне вести” у добу постистине, појам информационе писмености, емпиријски налази о вештинама информационе (дигиталне) писмености ученика из Србије (укључујући и компаративну анализу у односу на друге земље), значај критичког мишљења у савременом образовном и ширем друштвеним контексту, појмовно одређење критичког мишљења (као вишег облика мишљења, односно мишљења вишег реда), базичне претпоставке, манифестације и продукти критичког мишљења, начини подстицања развоја критичког мишљења у наставној пракси.
За потребе израде презентације биће коришћени релевантни научни извори новијег датума, као и налази међународних и домаћих истраживања спроведених током последњих година.
Технологија: Зум платформа и ППТ
Сценарио вебинара/састанка:
Вебинар ће се састојати из два дела. У првом делу биће дат преглед тема које ће бити обрађене, као и њихова елаборација (уз могућност активног укључивања учесника), док ће у другом делу учесници вебинара имати могућност да коментаришу, постављају питања и дискутују о практичним импликацијама онога што су чули у реалном школском контексту.
Планирано је да вебинар траје укупно 90 минута.
Тема је сагладана из педагошког и психолошког угла. Узете су у обзир и теоријски приступи али и емпиријска искуства у изучавању ове тематике. Сагледан је значај мотивације ученика али и наставника.
Теме:
I)део. Дефинисаност мотивације; Значај мотививације за учење; Значај улоге наставника; Мотивавција наставника; мотивација ученика; Теоријски приступи мотивацији; Препоруке и примери из праксе; Објашњење “Сојеровог ефекта“;
- II) део. Специфичности рада у настави на даљину; Мотивација у онлјан настави. Предности и недостаци онлајн наставе; емпиријска искуства у процени ефикасности онлајн наставе (перспектива ученика, наставника и студената); Мотивациона улога наставника; Изазови у остваривању мотивационе улоге наставника; Препоруке за тренсформацију спољашње у унутрашње подстицаје за учење у настави.
У оквиру вебинара/састанка биће обрађене следеће теме: школске и ваншколске прилике које развој социо-емоционалних компетенција стављају у центар образовања; домен социо-емоционалних компетенција; значај социо-емоционалних компетенција за школу и живот; програми социо-емоционалног учења у школи и оцена њихове ефикасности; поуке и смернице за развој социо-емоционалних компетенција у школи.
Вебинар ће бити реализован из два дела. У првом делу учесници ће се кроз презентацију упознати са планираним темама, како би се детаљније информисали о томе шта су социо-емоционалне компетенције, емпиријским налазима који потврђују њихов значај за прилагођавање и успех ученика у школи, али о ван ње, те карактеристикама успешних програма развоја социо-емоционалних компетенција у школи. Предвиђено је да овај део вебинара траје око 60 минута. Други део вебинара предвиђен је за дискусију и трајаће око 30 минута. У овом делу учесници ће бити позвани да размене своја искуства из школске праксе која би могла бити од значаја за боље разумевање теме вебинара, као и да дају своје коментаре напезентоване садржаје.
У оквиру вебинара биће обрађена основна питања диференциране наставе и њеног значаја у раду са даровитим ученицима.
Сценарио вебинара:
Предвиђено је да двочасовни вебинара реализује кроз презентовање теме и честу интеракцију са учесницима који би требали да дају свој лични, искуствени осврт на питања о којима се говори.
Током вебинара критичко-аналитичким приступом биће презентована суштинска одређења даровитости и диференциране наставе и извршено њихово повезивање са манифестним облицима у пракси. Даровитост ће бити сагледана кроз питања сложености прецизног дефинисања, представљање особина које су својствене профилу даровите деце и кључних теоријских концепата коју су значајни са аспекта успешне идентификације даровите деце, подстицања и даљег развоја даровитости у наставном и ваннаставном раду.
Питање диференциране наставе обрадиће се је кроз: његово дефинисање и суштинско разграничавање од појма индивидуализације наставе са којим се у непосредном пракси често изједначава, представљање основних облика диференциране наставе и темељну анализу курикуларног приступа дифернцијацији. Аналитички ће бити обрађени и са аспекта непосредне праксе приказани различити модели следећих облика дифернцирања: груписање, акцелерација и обогаћивање и диференцирање курикулума.
У интеракцији са учесницима који треба да представе своје искуство у овој области извршиће се осврт на непосредну наставну праксу и представљање модела дифернициране наставе које срећемо у нашој пракси. У циљу унапређивања непосредне праксе и оснаживања учесника у унапређивању свог ангажовања у области рада са даровитом децом биће обрађене и стратегије наставног рада и методички поступци којима се успешно може диференцирати настава и обезбедити квалитетнији рад са даровитом децом.
У последњем делу вебинара биће обрађено и питање даровите деце из маргинализованих друштвених група и то са аспекта могућности које образовни систем пружа с једне стране, и њихове неискоришћености с друге стране. Такође, биће речи и о проблему родне равноправности и изазова које она носи у наставном раду.
Вебинар ће бити праћен PPT презентацијом креираном у ове сврхе.
У оквиру вебинара/састанка биће обрађене теме:
- Оцењивање да или не – тренутна перспектива процеса оцењивања, добре и лоше стране, очекивања од учесника у процесу оцењивања, уз посебан осврт на улогу стручних сарадника
- Како до оцене? Законске обавезе и могућности које имамо у процесу оцењивања и сагледавање ситуације у пракси
- Задатак – рад у групама (оцењивање и облици подршке у ситуацијама када су у питању ученици из осетљивих група/неуспешни ученици)
- Неке препоруке – лични одабир додатних начина за лакше, ефикасније и успешније оцењивање и подршку ученицима (учење о учењу и саморегулација, превенција осипања из О-В система, дигиталне компетенције)
- Још неке прилике (ситуациони задаци и студије случаја, ваннаставне активности)
- Закључци и дискусија
Циљ вебинара је допринос у погледу подршке стручних сарадника наставницима, важности повезивања свих страна у процесу оцењивања (родитеља, наставника, стручних сарадника, ученика и управе школе) и важности подстицајног деловања током процеса оцењивања
Сценарио вебинара/састанка: Вебинар се састоји из три повезане целине. Планирано је да први део вебинара траје 30 минута. Централни део вебинара (оквирно 30 минута) је рад у групама и дискусија у вези реализованих задатака. Завршни део вебинара (оквирно 30 минута) садржи преглед препорука и недовољно искориштених прилика у погледу оцењивања и закључке на основу коришћених извора, искуства и резултата истраживања.
Технологија: Зум платформа, Пауер Поинт презентација, Ментиметар, Гугл упитник
Још један од туторијала корисних за унапређивање дигиталних компетенција наставника. Прецизно и систематично обрађена упутства за коришћење Гугл учионице. Одговори на питања и дилеме корисника Гугл учионице. Сви аспекти рада у учионици прорађени су прецизно, детаљно и концизно.
У текст су дате смернице за управљање одељењем из перспективе еколошког модела, које могу бити подстицај наставницимаза промишљање о различитим стратегијама које примењују у настави, као и стратегијама које би могли примењивати. Материјал пружа инспиративне примере стратегија управљања одељењем.
Ученици имају различита интересовања и уживају у различитим стварима. Наставници могу то да искористе, и да од ученика траже да школско знање прикажу на различите начине, и то оне којињима највише одговарају. Такво оцењивање може допринети развоју креативности И повећању мотивације код ученика. Укључивањем неких од предложених видова оцењивања у наставу како подижете ниво интерактивности у евалуацији постигнућа ученика.
У ЦИЉУ РАЗВОЈА И ЈАЧАЊА КОМПЕТЕНЦИЈА СТРУЧНИХ САРАДНИКА И РАЗМЕНЕ ИСКУСТАВА, ДРУШТВО ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ И ПЕДАГОШКО ДРУШТВО СРБИЈЕ РЕАЛИЗУЈУ САСТАНКЕ И ВЕБИНАРЕ НА АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ И ДЕШАВАЊА КОЈЕ ПРАКСА НАМЕЋЕ:
Тема: Процес унапређивања психолошке отпорности ученика кроз психосоцијалну подршку
Датум одржавања: 22.04.2021.
Реализатори:
Проф. др Мирјана Беара, Секција универзитетских наставника психологије образовања и Институт за позитивну психологију Нови Сад Доц.
др Горана Ракић-Бајић, Институт за позитивну психологију Нови Сад
Циљеви рада
Информисање стручних сарадника-педагога и психолога о улози родитеља у организовању учења на даљину и начинима подршке деци/ученицима у тим околностима.
- Исходи, компетенције
Јачање компетенција стручних сарадника за рад са родитељима како би помогли родитељима да разумеју своју улогу у организовању активности у кући и јачали своје родитељске компетенције тако да: - боље разумеју измењен начин рада школе у ванредним условима (COVID-19);
- плански помогну деци у планирању и организацији рада код куће;
- стекну и унапреде вештине пружања подршке деци у условима ванредних околности
Циљна група
стручни сарадници у основним и средњим школама
Унапређење квалитета учења ученика може се реализовати конципирањем наставног процеса кроз укључивање различитих стилова учења. Стилови учења су релативно стабилне црте личности, повезане са интелигенцијом и осталим особинама личности, као индивидуалан и особен, релативно трајан и доследан начин пријема, обраде, схватања и коришћења информација, односно стратегија учења. Овај рад се ослања на Колбов модел стилова учења, који разликује: активисте, практичаре, логичаре и теоретичаре. Свако од нас, у пракси користи, поред доминантног стила учења и елементе других стилова. Они су условљени: контекстом у којем се настава одвија, узрастом, школским предметом, наставником, као и конкретним задатком. Прилагођавање наставног процеса различитим стиловима учења ученика, кроз уважавање индивидуалних разлика, повећава ефикасност наставног процеса. Кроз учење у групном раду, диференцираној, интегрисаној настави, према концепту активне или пројектне наставе и кроз електронско учење могуће је постићи подстицајну климу за све стилове учења ученика, што доприноси унапређењу квалитета учења и наставе.
„ Ум проширен новом идејом никада се не враћа на своје почетне димензије.“
Oliver Wendel Holmes
Презентација и пропратни материјал садрже савете родитељима о коришћењу дигиталних технологоја и како на квалитетан начин организовати игру и учење. Сазнања о савременој информационо-комуникационој технологији (рачунар, паметни телефони,таблети , виртуелна стварност, интернет, е-учење, учење на даљину….) и њиховим потенцијалима, даје широке могућности родититељима за ефикасније коришћење слободног врема и организацију игре и учења. При избору садржаја, потребно је промишљати о квалитету садржаја, тј. с којом намером је креиран и коју поруку шаље деци и ставити их у функцију дететовог развоја. Водећи се дефиницијом „дигиталног родитељства“ приказене су карактеристике узраста и примери како су се родитељи прилагођавали и постали парнери у креирању и организацији слободног времена и времена које је било посвећено реализацији онлајн наставе; избору квалитетних садржаја; улози двосмерне комуникације, родитељ као модел детету у употреби дигиталних уређаја; начини како да родитељи блокирају непримерене садржаје; утицај видео игрица на понашање деце; идеје за разне забавне пројекте који су савршени за кућне услове, бесплатним платформама за учење на даљину, рад од куће, бесплатним онлајн књигама, курсевима, филмовима, музици…; подршка за децу и одрасле и бољу организацију дневних активност; aпликација за учење и обнављање страног језика које дете жели да научи или усаврши знање…
Ученици се кроз радионичарски приступ упознају са појмовима стреса и повезаношћу са емоционалним реаговањем. Реаговање на стрес се представља кроз реакциони и когнитивни, РЕБТ приступ. Водитељ ученике упознаје са АБЦ моделом емоционалних поремећаја, како би идентификовали изворе и последице стреса. Стрес се одражава и на телесно здравље у виду психосоматских, односно психофизиолошких обољења. Извори стреса могу бити свакодневни проблеми, животне промене, конфликти, фрустрације ако с ео њима размишља на ирационална начин јер из когнитивистичког угла, догађај сам по себи није довољан да изазове негативне нездраве емоционалне реакције и дисфункцонално понашање. Увиђањем односа, везе између начина размишљања и стресног догађаја усваја се нов приступ у сагледавању стреса и реаговању. Редефинисањем ситуације, оснаживањем рационалног начина размишљања и прихватањем сопствене одговорности за промену, јачају се капацитети за суочавање и превладавање стреса. У ту сврху демонстрира се вежба вођене имагинације. Наведене активности у радионици се одвијају кроз игру упознавања, игру загревања, излагања водитеља, дискусију између учесника и водитеља. У завршној активности се сумирају кључни појмови који су се усвојили током радионице и извршава евалуација попуњавањем упитника.