/*! elementor – v3.7.5 – 14-09-2022 */
.elementor-widget-text-editor.elementor-drop-cap-view-stacked .elementor-drop-cap{background-color:#818a91;color:#fff}.elementor-widget-text-editor.elementor-drop-cap-view-framed .elementor-drop-cap{color:#818a91;border:3px solid;background-color:transparent}.elementor-widget-text-editor:not(.elementor-drop-cap-view-default) .elementor-drop-cap{margin-top:8px}.elementor-widget-text-editor:not(.elementor-drop-cap-view-default) .elementor-drop-cap-letter{width:1em;height:1em}.elementor-widget-text-editor .elementor-drop-cap{float:left;text-align:center;line-height:1;font-size:50px}.elementor-widget-text-editor .elementor-drop-cap-letter{display:inline-block} Влада Републике Србије и Министарство просвете, науке и технолошког развоја предузели су значајне кораке ка реформи система науке и истраживања у циљу унапређења њихове изврсности и значаја за економски развој, изјавио је први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић на панелу „Изградња биотехнолошке нације“.

Овај панел одржан је данас у оквиру прве Међународне конференције „Будућност биотехнологије“, а коју су у Београду отворили председница Владе Србије Ана Брнабић и председник Светског економског форума Борге Бренде.

Министар Ружић указао је да су стварању услова за континуиран развој научноистраживачке делатности у Србији допринели, пре свега, измена легислативе, доношење стратешких докумената, као и реформа система организације и финансирања науке.

Ова реформа је праћена повећаним улагањем у истраживачке активности. На пример, у периоду 2015-2019. године инвестиције су повећане за 35,8%.“, навео је он.

Министар је подсетио да Србија има широку мрежу универзитета и института, која се додатно шири оснивањем нових института у области вештачке интелигенције и ИКТ-а.

Поносни смо јер смо прва земља у југоисточној Европи и 26. у свету која је усвојила Стратегију вештачке интелигенције – још 2019. Прошле године смо основали Институт за вештачку интелигенцију, први такав институт у југоисточној Европи и очекујемо да постане глобални центар изврсности у истраживању вештачке интелигенције и трансферу технологије“, навео је он.

Министар је додао да се једини европски центар изврсности за напредне технологије у одрживој пољопривреди налази управо у Србији.

Српски институт за истраживање и развој – БиоСенс, основан је 2015. године. Са 30 националних пројеката и око 50 међународних, они нису само научна институција, већ примењују вештачку интелигенцију, истраживања биосистема, ћелијску пољопривреду, микро и нано електронику и даљинску детекцију како би унапредили не само српску, већ и светску пољопривреду“, објаснио је Ружић.

Он је поменуо још један важан пројекат за Републику Србију, а то је изградња и опремање Центра изврсности Универзитета у Крагујевцу, из средстава кредита Европске инвестиционе банке, где је укупна вредност инвестиције 18 милиона евра.

Тиме ће се први пут створити услове за чување, коришћење и истраживање матичних ћелија“, рекао је Ружић.

У циљу повезивања науке и привреде основана су четири научно-технолошка парка и у припреми БИО4 кампус који ће на једном месту окупити пет факултета, девет научних института.

Овај огроман, визионарски пројекат додатно ће унапредити науку и образовање, али и додатно ојачати нашу привреду, конкурентност и бити центар привредног развоја Србије у годинама и деценијама које долазе. Верујем да ће у будућности Кампус БИО4 бити центар различитих истраживања. Последње две године у којима смо се суочили са Ковидом-19 показале су нам важност области којима ће се овај кампус бавити. Верујем да наша научна заједница, у сарадњи са колегама из региона и света, може дати одговоре на питања од значаја за опстанак и развој човечанства и света“, казао је Ружић.

Он је закључио да је дужност државе да омогући научној заједници постизање ових резултата.

Србија је то разумела и због тога има амбициозне планове када је у питању овај кампус, али и друге области  важне за унапређење науке и технолошки развој.

Конференција „Будућност биотехнологије“ организовала је Влада Србије у сарадњи са Светским економским форумом и уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП).