23. новембра 2022.
Процес трансформације образовања у инклузивно у Републици Србији је започео 2009. године, ступањем на снагу Закона о основама система образовања и васпитања, а од тада су постигнути многи видљиви резултати. У великој мери је реформисан законодавни, стратешки и институционални оквир у областима релевантним за остваривање и заштиту права деце из осетљивих група, укључујући измене у области образовања и антидискриминације, као и подизања капацитета за примену инклузивног образовања на нивоу образовних установа, на локалном и на националном нивоу. Реформе су интензивно настављене и кроз усвајање нове Стратегије развоја образовања и васпитања до 2030. године.
Од увођења законских реформи 2009. године остварује се континуирани напредак у спровођењу инклузивног образовања, пре свега у повећању броја деце из осетљивих група у школама и предшколским установама, а у којима је унапређен квалитет и капацитет за примену инклузивног образовања, као и стварању система додатне подршке за децу и ученике и њихове породице. Обухват деце до 3 године програмима предшколског васпитања и образовања се повећава и у школској 2020/2021. години, први пут у последњих десет година био је већи од 30 одсто. Kонтинуирано се повећава број ученика који остварују право на индивидуални образовни план, смањује се број ученика основношколског узраста у школама за образовање деце са сметњама у развоју јер им образовање у редовним школама постаје доступно и квалитетно, док обухват ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом средњим образовањем расте како би се квалификовали за тржиште рада. По индивидуализованом програму наставе и учења, који је јединствен за сваког ученика, у основним школама се образује 17.000 ученика. Повећан је број личних пратилаца и ову услугу користи преко 1.800 деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, а подршку ученицима пружа и 260 педагошких асистената у школама. Република Србија је у великој мери реформисала законодавни, стратешки и институционални оквир, и поред значајног напретка, подаци из извештаја указују да су и даље присутни одређени изазови тако да у наредном периоду морамо наставити да радимо системски на унапређивању инклузивности образовног система“, сматра Бранко Ружић, министар просвете Републике Србије.
Укључивање сваког детета у процес наставе и учења један је од главних циљева подршке Европске уније процесу реформе образовања у Србији. Тим поводом Европска унија је од 2003. године у овај сектор уложила више од 100 милиона евра.
Србија је направила значајне помаке у последњих 13 година, када је донела јаку одлуку да се спроводи инклузивно образовање. Извештај који је представљен данас, међутим, такође указује на то да још увек има деце која су искључена из различитих социјалних или економских разлога. Имајући ово и друге различите потребе на уму, непоходно је да се образовни систем и даље развија да би постао довољно флексибилан и спреман да прихвати свако дете, младу или одраслу особу на њиховом путу целоживотног учења. А да би се то остварило, сви актери треба да буду укључени. Kвалитет и инклузивност су међу основним стратешким приоритетима којима тежи Европска унија у свом образовном систему и наставићемо да пружамо координисану подршку и образовном систему у Србији“, рекао је Емануеле Жиофре, амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Републици Србији.
Делегација Европске уније у Србији и УНИЦЕФ већ годинама пружају подршку напорима Министарства просвете у унапређивању инклузивног образовања у Републици Србији. Овај процес се нарочито односи на подржавање развоја правних, стратешких, институционалних, људских и техничких капацитета за планирање, реализацију, координацију и праћење инклузивног образовања и његово промовисање као квалитетног образовања за свако дете.
Подаци из новог циклуса спољашњег вредновања показују да се међу најлошије оствареним показатељима налазе они који директно или индиректно говоре о степену инклузивности школа, те да постоји значајан простор за унапређивање различитих аспеката рада образовних институција. На локалном нивоу често недостају одговарајући модели и механизми који омогућавају, подржавају и унапређују образовну и социјалну инклузију деце из осетљивих група.
Извештај представља добар водич о следећим корацима. Унапређење капацитета и оснаживање наставника/наставница и школа као носилаца промена је први корак. Kада је наставно особље мотивисано и оспособљено да сву децу укључе у своја одељења, стандарди и исходи учења се повећавају – за децу са и без сметњи у развоју. Kада деца уче у редовним школама у којима се слави различитост, образовање даје најбоље резултате за све ученике. На овај начин се омогућава социјална инклузија, а спречава се дискриминација и образовна сегрегација, што резултира смањењем броја деце која напусте школовање“, сматра Дејана Kостадинова, директорка УНИЦЕФ-а у Србији.
Доступно, квалитетно и праведно образовање могуће је само ако су сва деца, укључујући и децу из осетљивих друштвених група, обухваћена школским системом који им пружа квалитетну подршку да науче оно што им је потребно за живот. Суштина инклузивног образовања је у проналажењу најефикаснијег начина да се сваком детету пружи пуна подршка да заједно са вршњацима учи и развија вештине које су му потребне да напредује. Оно представља инвестицију у садашњост и будућност – инвестицију у децу данашњице и у ону која ће стварати наше друштво у будућности.
Чланак Остварен напредак у инклузији деце из осетљивих група се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
Центар образовних дешавања.
Све сервисе на Националном образовном порталу обезбеђује вам Завод за унапређивање образовања и васпитања.
