9. јула 2020.
Линк ка вести
Извор: Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Министарство просвете, науке и технолошког развоја договорило је рад допунских школа у Словенији и Албанији и лекторе за српски језик на универзитетима у Љубљани и Тирани.
Захваљујући Министарству спољних послова и амбасади Србије у Љубљани, као и удружењима Срба и Српске православне цркве у Словенији дошло се до сазнања да је 1.500 деце у допунским школама у Словенији исказало потребу за учење матерњег језика и националне културе.
У завршној је фази припрема формирања група по регијама и обезбеђивања превоза, као и наставника који ће радити. Потребно је укупно 12 наставника, од чега већ четири живе у Словенији. За будуће наставнике биће спроведен конкурс у наредном периоду, изјавио је министар Младен Шарчевић.
Због новонастале ситуације, у овом тренутку није могуће да се потпише протокол о коришћењу словеначких школа, али ће, према речима министра, то бити реализовано током лета.
Последњих годину дана интензивно се радило и на формирању српских допунских школа у Албанији и то у Фјеру и Скадру. Обезбеђена су два наставника, као и лектор за српски језик на универзитету у Тирани.
У Београду је недавно потписан Споразум између Филолошког факултета из Београда и Факултета за стране језике из Тиране.
Овај Споразум подразумева формирање катедре српског језика и увођење лектора. Ово је историјски догађај за заједницу Срба у Албанији, јер Срби никада нису имали своје школе ни учење језика на нивоу универзитета, додао је министар Шарчевић.
Дуготрајним радом и увођењем „малог Шенгена“ председника Републике Србије, отворила су се врата сарадње између Србије и Албаније. У фази припреме су и документа на основу којих ће се унапредити односи ове две земље у области образовања и науке, као и међусобно признавање диплома.
Када дозволе епидемиолошки услови, министар Шарчевић ће током лета посетити Тирану и Скадар.
У последње три године, Министарство просвете науке и технолошког развоја посветило је пажњу деци која живе у дијаспори и процесу који се огледа кроз дизајнирање допунских школа са тежиштем на Србе из региона.